Pobednik američkih izbora još nije poznat, ali je jedna od posledica ovog neizvesnog glasanja već sada jasna. Konačno je razbijena velika zabluda koju su kritičari Donalda Trampa četiri godine brižljivo gradili.
Tu zabludu je najbolje sumirao predsednički istoričar Ron Černov koji je prošle godine na svečanoj večeri u Vašingtonu, pred doteranim političkim establišmentom, rekao da je Trampov turbulentni mandat bio "nadrealni umetak u američki život".
U ovoj viziji Trampova nativistička politika u zemlji i protekcionizam u inostranstvu smatrani su "neameričkim". Njegova surova retorika i samodopadnost viđeni su kao odstupanje od ponašanja koje dolikuje jednom predsedniku najmoćnije zemlje sveta, njegovo ležerno upravljanje pandemijom predstavljalo je izdaju nasleđa čvrstog rukovodstva u kriznim vremenima, kakvo je obično Bela kuća imala.
Bajden je, nasuprot tome, predstavljao mogućnost restauracije. Vraćanje svetim normama i pristojnosti u američkoj politici. U to su Trampovi protivnici uveravali naciju. A onda su počeli da pristižu prvi rezultati u izbornoj noći i ispostavilo se da skoro pola Amerikanaca nije toliko uvereno, piše "Blic".
Bajden jeste osvojio više glasova od bilo kog američkog predsedničkog kandidata u istoriji i ostao je favorit da zabeleži pobedu na elektorskom koledžu. Ali Donald Tramp je, kao i 2016. godine, nadmašio sva očekivanja i procente koje su mu ankete predviđale. Ove godine za njega je glasalo više Amerikanaca nego kada je pre četiri godine došao na vlast kao autsajder protiv establišmenta. Propale su i ambicije demokrata da učvrste kontrolu nad Predstavničkim domom i preokrenu Senat u svoju korist.
Amerikanci su četiri godine slušali njegove politički nekorektne izjave, svedočili njegovim aferama sa porno glumicama, koketiranju sa Rusijom, opozivu, malverzacijama oko poreskih prijava, bili žrtve njegovog lošeg odgovora na pandemiju... A ona su sa svim tim na umu 3. novembra izašli na birališta i ponovno glasali za njega.
Strani komentatori su razumeli šta to znači. "Amerikanci se nisu, kao što su se mnogi nadali, odrekli "trampizma", čak i ako Bajden na kraju pobedi", napisao je Klemens Vergin, glavni strani dopisnik nemačkog lista "Die Velt".
Umesto toga, polarizovana nacija je dala polarizovani ishod. Tramp je, na zgražavanje mnogih, prerano proglasio pobedu kada nije imao nikakvog osnova da to uradi. Zatim je optužio demokrate za krađu glasova i trežio da se brojanje prekine, jer su izborne vlasti u nekim državama jednostavno prebrojavale svaki listić.
"Tramp je još jednom pokazao da mu nije stalo do Ustava ili stabilnosti i blagostanja zemlje. On samo brine o sebi. Viče "prevara" kada nema dokaza o bilo čemu takvom", napisao je Den Balc iz "Vašington posta".
"Trampovo neprekidno preispitivanje osnovnih institucija i izbornog sistema sada je dalo željeni rezultat, čak i ako mu možda neće doneti još četiri godine na vlasti. Supersila rastrgana iznutra više ne veruje sopstvenoj demokratiji", napisala je Suzan B. Glejser iz Njujorka.
Neizbežna realnost izbornih rezultata, ma kakvi oni bili, je da "trampizam" ostaje živ i zdrav u američkoj politici. Predsednikov žig demagoškog nacionalizma i njegova neprekidna kampanja tokom celog prvog mandata uspeli su da mobilišu ogromnu podršku.
Umesto da završi na smetlištu istorije, kako su to protivnici predviđali, "trampizam" bi mogao da definiše desničarsku politiku u Americi i da ostane mobilišuća, visoko polarizujuća, ne uvek na vlasti, ali uvek prisutna struja.
Za posmatrače u inostranstvu to je dokaz američkog propadanja. Šta to znači za zemlju uljuljkanu u decenije mirne tranzicije moći i stabilne vlade, ostaje da se vidi.