Geolog Federalnog univerziteta Rio Grande do Sul tvrdi da se ispod Maču Pičua ukrštaju tektonske linije, što su Inke znale i iskoristile da izgrade grad od kamenih blokova koji je bogat vodom.
Inke su namerno svoju veličanstvenu citadelu Maču Piču sagradile visoko u peruanskim Andima - a razlog nije zaštita od napadača, kao što se do sada verovalo, već zato što se na tom mestu ukrštaju tektonske linije, pišu britanski mediji.
Mesto na kome je pre šest vekova podignut ovaj kameni grad izabrano je jer je graditeljima pružalo dovoljno kamena lakog za obradu, koji su tektonski potresi “cepali”.
Ta mreža tektonskih linija takođe je Inkama obezbeđivala dovoljno vode – sveže i kišnice i drenirala je višak vode koji bi ostao posle oluja.
Zbog toga se ova drevna civilizacija odlučila da ovaj veličanstveni grad podigne iznad kanjona, visoko u Andima, kaže brazilski geolog Rualdo Menegat.
Menegat je kombinovao satelitske snimke Maču Pičua sa merenjima na terenu kako bi mapirao frakture i poremećaje u tlu u okolini grada koji se nalazi na Uneskovoj listi svetskog nasleđa.
Tom prilikom otkrio je niz tektonskih poremećaja na terenu – od mikroskopskih fraktura vidljivim na pojedinim kamenim blokovima do ogromnih pukotina na lokalitetu, uključujući i procep dug 175 kilometara koji prolazi kroz rečne doline koje okružuju ovaj grad.
Menegat je došao do zaključka da se ti procepi i pukotine ukrštaju ispod Maču Pičua i da su zgrade, stepeništa i okolna poljoprivredna dobra usklađena sa ovim linijama.
“Planom se vidi mreža fraktura ispod lokaliteta”, rekao je Menegat i dodao da su i drugi gradovi Inka građeni na sličnom terenu, uključujući Kusko, Olantajtambo i Pisak.
“Svaki je precizan odraz glavnih pravaca geoloških poremećaja”, objasnjo je on.
Menegat smatra da su te mreže fraktura i poremećaja igrali važnu ulogu u izgradnji Maču Pičua.
“Intenzivne frakture dovode do toga da se kameni blokovi sami rascepljuju na najslabijim tačkama, čime je znatno olakšan posao klesarima”, rekao je on i dodao da su Inke tako iskoristile obilje lako obradivog kamena da sagrade svoje gradove.
Arhitektura Maču Pičua je po svim standardima legendarna – kameni blokovi toliko su savršeno spojeni i ujednačeni da je nemoguće gurnuti kreditnu karticu između njih.
“Lokacija Maču Pičua nije slučajnost”, kaže dr Menegat.
“Bilo bi nemoguće izgraditi ovakav grad visoko u planinama da građevinski materijal nije bio dostupan”, dodao je on.
Mreža fraktura ispod Maču Pičua pružila je Inkama i druge pogodnosti – najvažnije od svega, vodosnabdevanje.
“Zbog tektonskih poremećaja u ovoj oblasti, kišnica i otopljeni sneg slivali su se pravo do grada”, rekao je on.
Dodatna prednost je bila i ta što je Maču Piču zbog visokog položaja pošteđen lavina i klizišta što su uobičajene opasnosti života visoko u planinama.
Zbog takvog položaja tektonskih ploča, citadela je mogla da drenira višak vode koji se pojavljivao kao posledica intenzivnih pljuskova koji su česti u ovoj oblasti.
“Već postojeće frakture znatno su pomagale u izgradnji odvodnog sistema grada”, objasnio je on.
Maču Piču je izgrađen u XV veku u današnjem Peruu na visini od 2430 metara.
Građen je u klasičnom stilu, sa obrađenim kamenim zidovima i napušten je u vreme španskog osvajanja Perua.