U Abu Dabiju počinju mirovni pregovori Rusije i Ukrajine uz posredovanje SAD, fokusirajući se na bezbjednosne garancije i okončanje rata.
U Abu Dabiju sjutra počinje novi krug mirovnih pregovora Rusije i Ukrajine uz posredovanje Sjedinjenih Američkih Država. Razgovori će trajati dva dana, 10. i 11. novembra, a glavna tema biće bezbednosne garancije i mogućnosti okončanja rata. Riječ je o prvim takvim trilateralnim pregovorima od februara.
Evropska unija potvrdila je da će njeni predstavnici takođe doputovati u Abu Dabi, zajedno sa predstavnicima Francuske, Njemačke i Ujedinjenog Kraljevstva. Međutim, Rusija se protivi njihovom učešću za glavnim pregovaračkim stolom, pa za sada nije jasno da li će evropski zvaničnici direktno razgovarati sa ruskom delegacijom.
Kremlj: Evropljani neće ući u prostoriju za pregovore
Savjetnik Kremlja za spoljnu politiku Jurij Ušakov izričito je odbacio mogućnost da se evropski predstavnici pridruže pregovorima Rusije, Ukrajine i SAD.
"Niko ih neće pozvati za pregovarački sto", poručio je Ušakov, dodavši da evropskim zvaničnicima neće biti dozvoljen ulazak u prostoriju u kojoj se vode pregovori, čak ni ako doputuju u Abu Dabi.
Portparol Kremlja Dmitrij Peskov danas je ponovio da Moskva ne predviđa evropsko učešće u ovoj fazi. Prema njegovim riječima, Amerikanci i Ukrajinci imaju sopstvene kanale komunikacije sa evropskim partnerima i vjerovatno uspostavljaju poseban mehanizam koordinacije.
Ipak, Peskov je priznao da će Evropljani u nekoj kasnijoj fazi morati da budu uključeni u pregovore, jer se razgovara i o budućem bezbednosnom poretku cijelog kontinenta.
EU potvrdila dolazak svojih predstavnika
S druge strane, predsjednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen potvrdila je danas da će Evropska unija biti prisutna u Abu Dabiju.
"EU će biti prisutna zajedno sa našim partnerima", poručila je posle razgovora sa ukrajinskim predsjednikom Volodimirom Zelenskim.
Prema Juronjuzu, Evropska komisija i Evropski savjet šalju zajedničku delegaciju visokih zvaničnika. Predvodiće je Bjern Sajbert, šef kabineta Ursule fon der Lajen, i Ana-Marija Bura, glavna spoljnopolitička savjetnica predsjednika Evropskog savjeta Antonija Koste.
U Abu Dabiju će biti i predstavnici Francuske, Njemačke i Ujedinjenog Kraljevstva, a Kijev independent navodi da će učestvovati i predstavnici NATO-a.
Francuski ministar spoljnih poslova Žan-Noel Baro još juče je za Rojters potvrdio dolazak evropskih zvaničnika.
"Evropljani će biti dobro zastupljeni. Francuska će biti u Abu Dabiju i učestvovaće", rekao je Baro.
Ipak, prisustvo evropskih predstavnika ne znači automatski da će sedjeti za istim stolom sa ruskim pregovaračima. Prema dosad dostupnim informacijama, oni bi mogli da učestvuju u odvojenim konsultacijama sa Amerikancima i Ukrajincima, dok mogućnost direktnog sastanka sa ruskom delegacijom ostaje otvorena.
Ko će pregovarati?
Rusku delegaciju predvodiće Vladimir Medinski, bliski saradnik predsjednika Vladimira Putina i bivši ministar kulture, koji je učestvovao i u prethodnim mirovnim pregovorima.
U ruskoj delegaciji biće i zamjenici ministra spoljnih poslova Sergej Rjabkov i Mihail Galuzin, načelnik vojne obavještajne službe Igor Kostjukov, kao i visoki zvaničnici Generalštaba ruske vojske.
Ukrajinsku delegaciju predvodiće Rustem Umerov, šef spoljne obavještajne službe. U njoj su i šef kabineta ukrajinskog predsjednika Kirilo Budanov, njegov zamenik Serhij Kislica, načelnik Generalštaba Andrij Hnatov, kao i David Arahamija, lider poslaničke grupe stranke Sluga naroda Volodimira Zelenskog.
Sjedinjene Države predstavljaće specijalni izaslanik Stiv Vitkof i Džared Kušner, zet američkog predsjednika Donalda Trampa.
Glavni problem su teritorija i bezbjednosne garancije
Uprkos nastavku pregovora, stavovi Moskve i Kijeva ostaju izrazito udaljeni.
Putin zahtijeva da Ukrajina povuče svoje snage iz četiri regiona koje je Rusija proglasila svojom teritorijom, iako ih nikada nije u potpunosti zauzela. Traži i da Ukrajina odustane od članstva u NATO-u i prihvati ograničenja veličine i sposobnosti svojih oružanih snaga.
Zelenski odbacuje mogućnost dobrovoljnog prepuštanja teritorija koje Rusija nije uspela da osvoji, kao i ograničenja koja bi oslabila sposobnost Ukrajine da se odbrani od budućih napada.
Ukrajina traži trenutni prekid vatre kao prvi korak ka sveobuhvatnom mirovnom sporazumu, dok Moskva insistira na postizanju šireg dogovora pre obustave borbi.
Centralno pitanje pregovora biće bezbednosne garancije koje bi trebalo da spriječe novi rat.
Zelenski traži garancije zapadnih saveznika uporedive sa članom 5 NATO sporazuma, prema kojem se napad na jednu članicu smatra napadom na sve. Ključno pitanje je šta bi SAD i evropske države konkretno preduzele u slučaju nove ruske invazije.
Rusija, sa druge strane, zahtijeva bezbjednosne garancije i za sebe i odbacuje mogućnost raspoređivanja evropskih vojnih snaga u Ukrajini nakon eventualnog mirovnog sporazuma.
Tramp tvrdi da je dogovor blizu
Američki predsjednik Donald Tramp poslednjih dana izrazio je optimizam da bi rat uskoro mogao da se završi.
U intervjuu za CBS emisiju 60 minuta rekao je da su Moskva i Kijev veoma blizu dogovora i sugerisao da bi Ukrajina nakon mirovnog sporazuma mogla imati drugačije granice.
Tramp je takođe najavio mogućnost šireg sporazuma koji ne bi obuhvatao samo Ukrajinu već i budući bezbjednosni poredak Evrope.
Američki državni sekretar Marko Rubio pojasnio je da je ostvaren određeni napredak u razgovorima o posleratnim bezbjednosnim garancijama, ali je naglasio da još ništa nije konačno dogovoreno.
Pregovori se nastavljaju dok traju žestoki napadi
Prethodni pregovori Rusije, Ukrajine i SAD u februaru nisu donijeli vidljiv napredak ka završetku rata. Nova runda se održava u trenutku kada se borbe nastavljaju duž linije fronta duge približno 1.200 kilometara.
Rusija je poslednjih nedelja pojačala napade na ukrajinsku energetsku infrastrukturu, nastojeći da dodatno oteža snabdijevanje električnom energijom uoči zime.
Određeni pomak ostvaren je prošlog mjeseca, kada je uz posredovanje američke prve dame Melanije Tramp dogovoreno kratkotrajno lokalno primirje na području okupiranog grada Oleški na jugu Ukrajine. Ono je omogućilo evakuaciju dijela stanovništva i dopremanje humanitarne pomoći.
Ipak, takav ograničeni dogovor nije doveo do šireg prekida vatre. Sutrašnji pregovori trebalo bi da pokažu postoji li prostor za približavanje stavova o pitanjima koja su dosad sprečavala postizanje mira.
(Index/MONDO)