Čuveni biznismen i osnivač Instituta za otvoreno društvo u autorskom tekstu "Borba naših života" piše o ratu u Ukrajini, Putinovom odnosu prema Evropi i Americi, kineskim planovima i tvrdi da smo na pragu globalnog sukoba koji naša "civililizacija neće preživeti"
Ruski predsednik Vladimir Putin i kineski predsednik Si Đinping imaju mnogo toga zajedničkog: vladaju zastrašivanjem, što ih dovodi do zapanjujućih grešaka – Putin u Ukrajini, a Si sa neodrživom politikom nulte KOVID-19. Ali duboke mane njihovih zatvorenih društava ne impliciraju da su otvorena društva predodređena da prevladaju, napisao je u svom tekstu "Borba naših života" američki biznismen mađarskog porekla i osnivač Instituta za otvoreno društvo Džordž Soroš.
"Tok istorije se dramatično promenio. Rusija je napala Ukrajinu. Ovo je uzdrmalo Evropu do srži. Evropska unija je osnovana da spreči da se tako nešto dogodi. Čak i kada borbe prestanu, kao što na kraju moraju, situacija se nikada neće vratiti na status kuo ante. Zaista, ruska invazija može se pokazati kao početak Trećeg svetskog rata, a naša civilizacija ga možda neće preživeti. Invazija na Ukrajinu nije došla iz vedra neba. Svet je u poslednjih pola decenije, ili duže, sve više angažovan u borbi između dva dijametralno suprotna sistema upravljanja: otvorenog društva i zatvorenog društva. Dozvolite mi da definišem razlike što jednostavnije mogu", napisao je Soroš i dodatno objasnio:
"U otvorenom društvu, uloga države je da štiti slobodu pojedinca; u zatvorenom društvu uloga pojedinca je da služi vladarima države. Ostala pitanja koja se tiču čitavog čovečanstva – borba protiv pandemija i klimatskih promena, izbegavanje nuklearnog rata, održavanje globalnih institucija – morala su da zaustave ovu sistemsku borbu. Zato kažem da naša civilizacija možda neće preživeti."
Soroš kaže da je Putin obavestio kineskog lidera Si Đinpinga o invaziji na Ukrajinu tokom razgovora za vreme Zimske olimpijade u Pekingu.
"Dozvolite mi da se prvo osvrnem na nedavna dešavanja, posebno na sastanak između Sija i ruskog predsednika Vladimira Putina 4. februara na ceremoniji otvaranja Zimskih olimpijskih igara u Pekingu. Oni su izdali dugačko saopštenje u kojem najavljuju da saradnja između njih `nema granice`. Putin je obavestio Sija o `specijalnoj vojnoj operaciji` u Ukrajini, ali je nejasno da li je on rekao Siju da je imao na umu invaziju punih razmera. Američki i britanski vojni eksperti su sigurno rekli svojim kineskim kolegama šta se sprema. Si je to odobrio, ali je zamolio Putina da sačeka do završetka Zimskih igara. Sa svoje strane, Si je odlučio da održi Olimpijske igre uprkos pojavi veoma zarazne varijante omikrona, koja je tek počela da se širi u Kini. Organizatori su se potrudili da stvore hermetički mehur za takmičare, a Olimpijske igre su završene bez problema. Ali omikron se uspostavio u zajednici, prvo u Šangaju, najvećem kineskom gradu i komercijalnom centru. Sada se širi na ostatak zemlje. Ipak, Si do danas istrajava sa svojom politikom nulte KOVID-19 strategije, koja je uzrokovala velike teškoće stanovništvu Šangaja, tako što je stanovnike terao u improvizovane karantinske centre umesto da im je dozvolio da sami budu u kućnom karantinu. Stanovnici Šangaja su dovedeni do ivice otvorene pobune. Si krije veliku tajnu. On nikada nije rekao kineskom narodu da je cepljena vakcinom koja je dizajnirana za originalnu varijantu bolesti iz Vuhana, ali koja nudi malu zaštitu od novih sojeva. Si ne može sebi da priušti da bude iskren o ovoj temi, jer se nalazi u veoma delikatnom trenutku svoje karijere. Njegov drugi mandat ističe ove jeseni, a on želi i treći, što je bez presedana, i da na kraju postane doživotni vladar. Pažljivo je osmislio proces koji bi mu omogućio da ispuni životnu ambiciju i tom cilju sve mora biti podređeno", smatra Soroš.
On tvrdi da se Putinova invazija na Ukrajinu ne odvija po planu:
"U međuvremenu, Putinova `specijalna vojna operacija` nije se odvijala po planu. Očekivao je da će rusko govorno stanovništvo Ukrajine njegovu vojsku dočekati kao oslobodioce. Njegovi vojnici su nosili uniforme za pobedničku paradu. Umesto toga, Ukrajina je pružila neočekivano snažan otpor i nanela ozbiljnu štetu napadačkoj ruskoj vojsci, koja je bila loše opremljena, loše vođena i ubrzo postala demoralisana. SAD i EU su se okupile da podrže Ukrajinu i snabdele je naoružanjem. Uz njihovu pomoć, Ukrajina je uspela da pobedi mnogo brojniju rusku vojsku u bici za Kijev. Putin nije mogao da priušti poraz i u skladu sa tim je promenio svoje planove. Postavio je generala Vladimira Šamanova, poznatog po svojoj okrutnosti u opsadi Groznog, a kasnije i po divljaštvu pohoda koji je vodio u Siriji, na čelo i naredio mu da do 9. maja, kada je trebalo da se proslavlja Dan pobede, postigne uspeh. Ali Putin je imao vrlo malo toga da slavi. Šamanov je koncentrisao svoje napore na lučki grad Mariupolj, koji je nekada imao 400.000 stanovnika. Sveo ga je na ruševine, kao i Grozni, ali su ukrajinski branioci dugo izdržali. Užurbano povlačenje iz Kijeva otkrilo je zločine koje je Putinova vojska počinila nad civilnim stanovništvom u severnim predgrađima. Ratni zločini su dobro dokumentovani, a slike civila koje su ubile ruske trupe u gradovima kao što je Buča izazvale su široko rasprostranjen gnev, iako ne u Rusiji, gde se stanovništvo držalo u mraku o `Putinovom ratu`", zaključuje Soroš i dodaje da je rat u Ukrajini ušao u novu fazu:
"Invazija Ukrajine je sada ušla u novu, izazovniju fazu za branioce zemlje. Ukrajinska vojska mora da se bori na otvorenom terenu gde je brojnu nadmoć ruskih snaga teže savladati. Ukrajinci daju sve od sebe, u kontranapadima, čak i povremeno hrabro prodiru na rusku teritoriju. Takva taktika je imala dodatnu korist jer je ruskom stanovništvu dočarala šta se zaista dešava. SAD su takođe dale sve od sebe da smanje finansijski jaz između Rusije i Ukrajine, a nedavno su dodelile neviđenih 40 milijardi dolara vojne i finansijske pomoći ukrajinskoj vladi. Zapad ima mnogo dilema u ophođenju sa Rusijom, jer što je Putin slabiji, postaje nepredvidljiviji. Države članice EU osećaju pritisak. Oni shvataju da Putin možda neće čekati da razviju alternativne izvore energije pre nego što sam zatvori slavine za gas, a to zaista boli, što se videlo na primeru Bugarske, Poljske i Finske", konstatovao je kontroverzni biznismen.