TUŽNA ISTINA O "BRKATOJ PRINCEZI": Njene fotke svi dele na Internetu, a 13 momaka koji su se UBILI ZBOG NJE? Čista laž!

Sigurno ste na internetu nekada videli fotografiju ove žene. Možda ste uz nju pročitali da je reč o iranskoj princezi iz 19. veka, koja je svojevremeno postavljala standarde ženske lepote u Iranu, te da su se njeni potencijalni udvarači ubijali nakon što bi ih odbila.

Kao što je u to vreme bio običaj među vladarima, imao je mnogo konkubina, samo u njegovom haremu bilo ih je 84. Na ovaj broj treba dodati i bar desetak zvaničnih supruga, pa da bude jasno koliko je žena šah u svakom momentu imao na raspolaganju.

Nasir el Din Šah Kadžar imao je i mnogo dece – zabeleženo je da je iza njega ostalo 21 dete, 11 prinčeva i 10 princeza. Najintrigantnija od njih bila je princeza Fatemah Kanum Esmet al-Dovleh, ćerka šaha i jedne od njegovih zvaničkih žena Taj al-Dovleh. Kada su se njene fotografije pojavile na internetu i postale dostupne svima, princeza Faemah postala je prava senzacija.

Danas se smatra jednom od najviše puta fotografisanih žena na dvoru šaha. Većinu fotografija načinio je njen otac, koji je bio strastven fotograf, pa se može pretpostaviti da mu je ova ćerka bila omiljena.

Nema mnogo istorijskih podataka o ovoj šakovoj ćerki, a u istorijskim zapisima ostalih iza Persijskog carstva nigde nema pomena da je reč bila o “najlepšoj ženi svog vremena” niti da se navodno 13 mladića ubilo jer ih je ona odbila nakon prosidbe.

Kako je, kao i sve žene onog vremena, najraniju mladost provela u haremu, okružena isključivo ženama, teško da je Esmet imala priliku i da razgovara, a kamoli da odbije čak 13 muškaraca.

Osim toga, Esmet je udata kada joj je bilo 9 ili 10 godina. Brak je bio ugovoren, pa je malo verovatno da je princeza pre toga uopšte i videla muškarce koji joj nisu bili rođaci.

Jedino što je delimično tačno u priči koja kruži internetom jeste to da je princezina građa u Persiji tog vremena smatrana poželjnom. Princeza je bila niska i stamena. Glave i vrata pokrivenih kitinjasto ukrašenom maramom, njeno lice su krasile, ili ružile, spojene obrve i tamni, vrlo izraženi brkovi.

Ipak, tadašnji kriterijumi lepote bili su takvi, posebno u visokoj klasi. Što je žena bila jača i deblja, to je bila lepša, a naročito se to odnosilo na žene iz vladajuće dinastije. One su jele najbolju hranu i nije im bilo dopušteno da se kreću previše često.

Muževan izgled, koji je uključivao to da je žena jaka i dlakava, tako je postao svojevrsni simbol lepote u Iranu 19. veka. Na šahovom dvoru gosti su često bili i strani poslanici, fotografi i umetnici. Ako su se u njihovoj pratnji nalazile njihove supruge, one sa višim statusom su dobijale priliku da se upoznaju sa pripadnicama šahove porodice.

Žena neimenovanog belgijskog poslanika 1877. godine upoznala je pricezu Esmet i nakon toga u svom dnevniku zapisala da je bila "zgrožena".

"Iznad njene gornje usne princeza ima jasno vidljive crne brkove koji joj daju muškobanjast izgled", zapisala je Evropljanka i Esmet još na nekoliko mesta u dnevniku oslovila kao "brkatu princezu".

Gorka je činjenica da se o princezi Esmet danas uglavnom govori sa podsmehom, jer je ona bila zapravo veoma značajna osoba u vremenu u kome je živela. Suprotno tradiciji, naučila je da svira klavir i smatra se prvom Irankom svih vremena koja je to uradila.

I sama je, verovatno na nagovor oca, postala fotograf i u svojoj kući je imala mali studio. Fotografisala je muža i svoju decu. Par ih je imao petoro.

Izgleda da je otac imao dosta poverenja u nju jer joj je dozvolio da bude stalna družbenica evropskih dama koje su posećivale dvor. Ovo navodi na zaključak da je skoro sigurno govorila i bar jedan strani jezik.

Na kraju, pogrešno je čak i vreme koje se navodi pored fotografija ove princeze jer je ona najveći deo života živela u 19. veku, a ne u 20. kako se navodi.

Istorijski zapisi otkrivaju da je Fatemah Kanum Esmet al-Dovleh umrla 1905. (dakle, na samom početku 20. veka). Bila joj je tek 41 godina i sahranjena je pored voljenog oca.