Rast plata i penzija, smanjenje opterećenja na rad, finansiranje potrošnje iz tekućih prihoda. Ovim argumentima predstavnici Vlade brane novu Fiskalnu strategiju, čiji je dio i program Evropa sad 2.
Dok iz Vlade tvrde da će deficit Fonda PIO zbog smanjenja doprinosa u programu Evropa sad 2 skočiti do 200 miliona eura, koje će nadoknaditi, iz Unije slobodnih sindikata kažu da će minus biti čak 400 miliona i da se tako uništava penzioni fond.
Poslodavci su, pak, drugačijeg mišljenja, a iz Vlade su potvrdili da neće svi visokoškolci imati minimalnu zaradu od 800 eura, već će to zavisiti od sistematizacije njihovih radnih mjesta, pišu Vijesti.
Sve to se čulo na javnoj raspravi o Fiskalnoj strategiji.
Rast plata i penzija, smanjenje opterećenja na rad, finansiranje potrošnje iz tekućih prihoda. Ovim argumentima predstavnici Vlade brane novu Fiskalnu strategiju, čiji je dio i program Evropa sad 2.
"Po osnovu smanjenja doprinosa za PIO projektuje se trošak na oko 180-200 miliona eura i taj iznos se kompenzuje različitim mjerama na prihodnoj strani budžeta. Ono što očekujemo je ukupan prihod od oko 240 miliona eura, a to ukazuje na fiskalno neutralan efekat reforme već u 2025-oj godini", istakla je Milica Adžić iz Ministarstva finansija.
"Smanjenjem poreskog opterećenja na rad, Crna Gora postaje zemlja sa najmanjim troškovima na rad u Evropi", kazala je Milena Milović, savjetnica premijera za ekonomsku politiku.
Predloženom Strategijom doprinosi za PIO na teret zaposlenog smanjuju se za pet odsto i za toliko se automatski povećavaju plate, dok se doprinosi na teret poslodavca od pet i po odsto ukidaju, ali oni to ne moraju preliti u novčanike radnika. Iz Unije slobodnih sindikata upozoravaju da smanjenje doprinosa može imati razorne efekte, pišu Vijesti.
"Trenutni deficit budžeta Fonda PIO je, bez ukidanja ovih doprinosa, je cirka 112 miliona, pitali smo 'a koliki će biti kada se ukine ovaj dio doprinosa?', oni su nam rekli biće cirka 400 miliona. Molim i pozivam – ne ukidajte nam doprinose PIO, nemojte to da radite, dajete onima koji imaju, uvodite nas u jednu strašnu nestabilnost, gubimo kao građani 400 miliona eura tako što ćemo da finansiramo nešto što je do sada imali svoj stabilan, ili skoro pa stabilan izvor finansiranja krajem prošle godine", rekao je Srđa Keković iz Unije slobodnih sindikata.
Predstavnici poslodavaca ovdje su na strani Vlade.
"Ja otkako znam za sebe Fond PIO je neodrživ, a pamtim i vremena kada su crnogorski poslodavci plaćali ubjedljivo najveće doprinose u regionu. Slom Fonda PIO je možda moguć, ali nemojte ga tražiti u tome što treba poslodavcima dati jednu subvenciju ili ih malo rasteretiti u ovim vremenima u kojima posluju", kazao je Filip Lazović iz Unije poslodavaca.
Iz Fideliti konsaltinga ukazuju da je reformi penzionog sistema morala prethoditi detaljnija analiza. Podsjećaju na čuveni kalkulator na sajtu Pokreta Evropa sad, ali i mnoge druge stvari, zbog kojih traže da se Fiskalna strategija povuče.
"Fiskalna strategija ne tretira osnovni problem zbog kojeg je inflacija u Crnoj Gori značajno veća u odnosu na EU, i to u oblasti osnovnih životnih namirnica. U Fiskalnoj strategiji nema nijedne mjere u vezi sa rapidnim povećanjem cijena stanova i rente. Stoga Fiskalnu strategiju je potrebno vratiti nazad i pripremiti novi dokument", rekao je Miloš Vuković iz Fidelity konsaltinga.
Predstavnici Vlade su na okruglom stolu i zvanično saopštili da visokoškolci neće primati minimalnu platu od 800 eura, ako su zaposleni na radnom mjestu za koje se sistematizacijom traži samo diploma srednje škole.
Zamjerke na račun Strategije imali su i neki profesori, ali i kabinet predsjednika države Jakova Milatovića.
"Ovaj odnos između minimalne i prosječne koji praktično ide na 70 procenata, ne postoji nigdje u Evropi i to je ogroman problem. Kada izjednačite nam taj način plate, vi imate ozbiljan problem u menadžerskoj strukturi i rukovođenje postaje gotovo nemoguće", rekao je Mladen Grgić, savjetnik predsjednika države.
Javna rasprava o Fiskalnoj strategiji traje do 7. avgusta.