Španski trener Pep Gvardiola, koji je sa Barselonom pravio čuda, otvorio dušu i napravio spisak od šest pesama koje najbolje ooisuju njegov život, porodicu, ljubav prema fudbalu...
Pep Gvardiola je, bez dileme, jedan od najboljih fudbalskih trenera današnjice. Harizmatični Katalonac, koji se dokazao kao strateg Barselone, a sa Mančester sitijem ima plan da zavlada Evropom, mnogo polaže na muziku, koja mu je inspiracija.
U intervjuu za BBC Radio 5, Gvardiola je izdvojio šest pesama koje su uticale na njegov život i koje su ga, kaže, obilkovale u čoveka kakav je danas.
Prva na listi je "Don't Look Back in Anger" grupe Oasis. Inače, osnivački mančesterskg benda - braća Galager, Noel i Lijam - veliki su navijači Mančester sitija, a njihove pesme se puštaju na stadionu ovog kluba.
Braća Galager su odavno u svađi i bend više ne postoji, ali su njegove pesme, pogotovo sa albuma "(What's the Story) Morning Glory?" vanvremenski hitovi.
"Ne možete da zamislite koliko volim ovu pesmu. To je remek-delo. Pretvori me u najbolju verziju sebe", rekao je Gvardiola.
Ova pesma je, primetio je Gvardiola, posle terorističkog napada u "Mančester areni" tokom koncerta Arijane Grande u maju prošle godine, "postala pesma za sve".
Podsetio je na snimak sa trga u Mančesteru na kojem ljudi ćutke odaju poštu žrtvama napada, a onda jedna žena počinje da peva baš ovu pesmu.
"Veoma dirljiv momenat", dodao je Gvardiola.
Na pomenutom koncertu Arijane Grande, kada se dogodio horo, bile su i Gvardiolina žena i kćerke.
"Žena me je nazvala me i rekla da se nešto dogodilo, ali da ne zna šta. Tada se veza prekinula. Bio sam kući sa sinom. Probali smo da je dobijemo. Nismo uspeli, pa smo otišli do Arene. Kasnije je opet nazvala i rekla da su dobro i da dolaze kući. Imali smo sreće. Mnogi ljudi su nastradali", ispričao je Gvardiola.
Druga pesma, koja je za njega značajna je "The Healing Day" od Bila Feja. Otkriva da je, zapravo, porodičan tip i da voli da bude kod kuće, sa ženom Kristinom i decom.
"Volim Bila Feja. Često slušam ovu pesmu. Savršena je da ostaneš kod kuće i čitaš knjigu ili budeš samo sa decom. Kod kuće se osećam sigurno. To je jedino mesto gde mogu da se glupiram, a da me niko ne osuđuje".
Da iza svakog (uspešnog) muškarca stoji žena, potvrđuje i Gvardiola. Kaže da veliku zahvalnost duguje svojoj Kristini, za koju kaže da je "neverovatna žena i majka".
"Kada pričamo o nekoj selidbi, ako ona kaže da ne idemo, onda nema selidbe. Ne mogu ovaj posao da radim bez porodice."
Na Gvardiolinoj listi pesama je i "Fiesta" Đoana Manuela Serata.
"Sera je jedan od najboljih katalonskih pevača. U ovoj pesmi govori o danu svetog Đoana, koji se proslavlja 23. juna. Reč se o katalonskom prazniku, koji se proslavlja na ulicama, svi se zabavljaju...", rekao je Gvardiola, dodajući da su mu zabave mnogo nedostajale, jer je izabrao da se bavi fudbalom, a kad ste u Barseloni onda je sve određeno radu i učenju.
Ipak, tokom leta, kada bi škola bila gotova, išao bi i on na proslave svetog Đoana, a ta pesma ga podseća na detinjstvo.
Osim ove voli još jednu "domaćicu". Izdvojio je "Amor Particular" od Luisa Ljaha.
"Ovo je jedna od najlepših ljubavnih pesama koje sam ikada čuo, a peva je legenda Katalonije, veliki pevač. Ovo je prava pesma. Otkrio sam je kao tinejdžer. Onda je došla prva ljubav, pa druga ljubav, zatim stvarni život. Pesma je do mog života definitivno", kaže Gvardiola.
Gvardiola je poput svakog Španca, Latina, emotivan, strastven.
"Ne stidim se da kažem koliko volim svoj narod. Baš suprotno, mislim da sam rekao to previše puta i da to govorim češće nego što bi, možda, trebalo. Ali, takvi smo mi Latini - moje lice i moj govor tela uveek savršeno pokazuju kako se osećam u određenom trenutku i to je zaista tako, nema laži, prevare, skrivanja"., kaže Gvardiola i dodaje:
"Možda ponekad i preteram u iskazivanju emocija sa mojim igračima, pa kažem sebi: 'Pep, ne radi to'. Ali, fudbal je strast na terenu, ponekad moram da ih zagrlim, ne moramo čak ni da pričamo. Ljudi zaboravljaju da smo i mi ljudska bića, a ne da nas doživljavaju kao robote, hladne mašine".
Posle odlaska iz Barselone, Gvardiola je jedno vreme živeo u Njujorku. A kad kažete muzika i Njujork... pa, naravno Frenk Sinatra.
"Šta da kažem o Njujorku, a da Sinatra već nije objasnio. Harizmatičan grad, posebno mesto, grad kojem svako želi da se vrati... Sinatra je bio borac, imao je radnu etiku, ne samo talenat. Svi znaju kakav je glas imao, pun harizme, ubedljiv. Odvek sam ga mnogo voleo, jer je donosio sve odluke, pevao je samo pesme koje je on želeo da peva. A da biste bili borac na sceni više od 50 godina morate da budete baš dobri".
Gvardiola kaže da je želeo da se na godinu dana odmori od fudbala.
"Pogodio sam trenutak. Naravno da nisam bio potpuno iskjučen od fudbala, ali život u Njujorku, a ne u Evropi, bilo je potpuno drugačije iskustvo. Kada sam potpisao za minhenski Bajern počeo sam da učim nemački jezik. Uh, koliko je težak. Po tri, četiri sata sa profeseorom i posle dva meseca sam mislio: 'Zvaću ljude iz Bajerna i reći im da otkazujemo saradnju'. Pa taj jezik je težak i za nemačku decu! A zamislite mene sa 41. godinom tada? Ali, ja sam tvrdoglav".
Još jedan velikan svetske muzičke scene uticao je (i utiče) na Pepa Gvardiola. Reč je o Eltonu Džonu a pesma je "Your Song" (to mu je bio prvi veliki hit u karijeri).
"Želja mi je da odem na njegov koncert. Imao sam 18 godina kada sam prvi put čuo ovu pesmu. Eltona sam upoznao kada smo igrali protiv Votforda. Čekam da zakaže koncert. Kada to uradi, odmah ću doći".