Evo zbog čega Čelsi neće biti kažnjen (za sada) zbog toga što su potrošili više novca nego bilo ko u "ligama petice" ove sezone.
Tačno u ponoć završen je najluđi zimski prelazni rok ikada. Za epitet "najluđi" pobrinuo se Čelsi koji je u kasnim večernjim časovima konačno nagovorio Benfiku da proda Enca Fernandeza i to za rekordnu sumu u engleskom fudbalu. Čelsi je Argentinca kupio za čak 121 milion evra, s tim da su ispregovarali da sada plate 45 i ostalo na šest rata, pa se tako ukupan trošak kluba na dovođenje igrača popeo na vrtoglavih 611.500.000 evra.
Očigledno je da je novi vlasnik američki biznismen Tod Boli želeo da ostavi dobar utisak tako za jednu sezonu (dva prelazna roka) potrošio koliko Roman Abramovič od 2018. do 2022. godine. Jasno je svima da nije normalno trošiti toliki novac, a postavlja se pitanje i da li je uopšte dozvoljeno? Kako je Čelsi uspeo da potroši preko pola milijarde evra na obeštećenja fudbalera, a da u međuvremenu već nije stigla opomena Fudbalskog saveza Engleske, odnosno direktno iz srca UEFA gde su znali da kažnjavaju klubove (i Čelsi) i zbog manjeg kršenja finansijskog fer-pleja.
Iako je Čelsi u ovoj sezoni u minusu od 543 miliona evra (odnos novca dat na kupoviju i prodaju fudbalera), za sada zvanično još nisu prekršili nikakva pravila finansijskog fer-pleja pošto su našli "rupu u zakonu" i koriste je, što će verovatno uticati na to da UEFA napravi izmene kako se ništa slično ne bi ponovilo u fudbalu.
Aktuelna pravila UEFA dozvoljavaju klubovima da budu u minusu od 60 miliona evra tokom perioda od tri godine (u Premijer ligi je to 120), a Čelsi je to debelo premašio jer je trenutno u minusu od 440. Ipak, zbog pandemije korona virusa, na ovo se ne gleda toliko dramatično i pravila se ne sprovode do kraja, dok je pozitivna stvar za Čelsi i što su prethodnih godina dosta zaradili i od prodaje fudbalera. Problem je što je UEFA već usvojila nova pravila o finansijskom fer-pleju koja bi mogla da naštete Čelsiju i svima koji troše ogroman novac.
Trenutno plate, troškovi obeštećenja i novac koji dobijaju agenti pri transferima ne smeju da premašuju 90 odsto ukupne dobiti, dok će se to od 2023/24 smanjivati na 80, pa godinu posle na 70 posto...
Čelsi je pak pokušao to da predupredi takozvanom "amortizacijom troškova". U pitanju je legalan, pitanje da li i moralni čin, pošto su se koristili metodom koju će UEFA uskoro zabraniti. Potpisivali su dugačke ugovore sa fudbalerima i na taj nači umanjili "udar" na budžet kluba na godišnjem nivou. Šta to tačno znači?
Na primer, transfer Mihajla Mudrika vredan 100 miliona evra potpisan je na osam i po godina, na to se dodaje njegova plata i ispada da u knjigama Čelsi košta - 15 miliona evra. Ista je stvar i sa drugim igračima koji su stigli u Čelsi i potpisali dugoročne ugovore: Vesli Fofana (sedam godina), Benoa Badijašil (šest i po godila), Noni Madueke (sedam i po godina), pa na kraju Enco Fernandez (osam i po godina).
Na taj način Čelsi je rasteretio svoje knjige i mogao bi da prođe i bez kazne UEFA, čak i da se ne kvalifikuju za Ligu šampiona i tako ostanu bez velikog novca, međutim uskoro će Aleksandar Čeferin objaviti da će biti zabranjeno potpisivanje ugovora dužih od pet godina. S obzirom na to da retroaktivno ne mogu da se menjaju ugovori igrača Čelsija, deluje da će (bar za sada) klub sa Stamford bridža odneti pobedu. Pod uslovom da su pogodili sa pojačanjima...