Dok je Roland Nemet pričao svoju tešku životnu priču i otkrivao detalje velike borbe s opakom leukemijom, voditeljka Sanja Ćulibrk nije izdržala da ne pusti suzu.
Voditeljka Sanja Ćulibrk se tokom emisije rasplakala, nakon što je čula životnu priču Rolanda Nemeta, mladić koji se do sada dva puta izborio sa leukemijom. Roland je oboleo od leukemije kada je imao četiri godine i od tada počinje borba sa opakom bolešću.
"Šest meseci sam bio na terapijama, a situacija je bila sve lošije i lošija. Rekli su prvo da imam anemiju, neki teži oblik. Bio sam umoran i iscrpljen, bezvoljan. Stigao sam do toga da svakodnevno spavam preko 19 sati, jednostavno nisam mogao da budem budan", počeo je priču Nemet, a potom otkrio da je za sve gore stanje bila kriva loša dijagnoza.
"Sećam se, veče je bilo, rekli su mi da moram hitno u bolnicu i saopštili su mi da je dijagnoza leukemija u akutnoj fazi. U to vreme nisu bile neke terapije dostupne za mene, pa su moji mama i deka odlučili da odemo u Mađarsku jer je tamo postojao lek. To je bila jako teška situacija za moju mamu, pogotovo kada je doktorka rekla da Bog da poživim naredne dve nedelje", prisetio se Roland za Grand, a njegova priča rasplakala je voditeljku Sanju Ćulibrk.
"Baš tad, u tom periodu, kada se bolest vratila, izgubio sam oca. Tada je sve mnogo teže išlo nego prvi put, sve teže sam podnosio terapije i fizički i psihički. Izgubio sam snagu toliko da nisam mogao da napravim tri koraka. Danima nisam ustajao iz kreveta. To su bili užasni bolovi", ispričao je Roland, a kako i sam kaže, čak su se i lekari predali.
"Sećam se da sam ugledao majku koja plače, a deda me je uhvatio za ruku i rekao mi: 'Ne znam gde i ne znam kako, ali naći ću rešenje' i našao ga je", otkrio je Nemet sa suzama, ali i osmehom.
"Moj prijatelj iz bolnice i ja smo devet meseci bili u sobi, to je bilo jako teško. On je bio moj prvi ozbiljan prijatelj, zajedno smo kroz prozor u bolnici gledali decu kako se igraju", prisetio se sa suzama u očima, a potom nastavio: "Jednog dana ja ustajem i nema ga nigde. Pitao sam za njega, ali prošlo je nekoliko dana kada sam ja shvatio da je on preminuo. To je baš loše uticalo na mene. Danima nakon toga nisam pričao, samo sam gledao u plafon".
