Milena Plavšić osamdesetih i devedesetih godina bila je velika muzička zvezda, a malo ko zna da je u tom periodu život nije ni malo mazio.
Iako je bila veoma popularna, za Milenu su devedesete godine bile veoma teške. U razmaku od samo nekoliko godinama, više članova njene porodice je tragično nastradalo. Ona o tome nikada nije htela da priča, a čak joj je i danas, nakon toliko godina, veoma teško da govori na tu temu.
"To je za mene veoma bolno i teško, ali ispričaću prvi put šta mi se tada događalo. Najpre, 1989. godine u saobraćajnoj nesreći poginio mi je sestrić, sin moje sestre. Potom je dve godine kasnije moj rođeni brat tragično nastradao. Pregazio ga kamion u ulici gde je živeo, takoreći ispred kuće. Nisam stigla ni da se oporavim od tog šoka i bola, a već sledeće godine 1992., 40 dana pre nego što je trebalo da obeležimo godišnjicu bratu, ubijen je njegov sin od 15 godina i to na istom mesto gde je poginuo i moj brat. Ubio ga ja školski drug. Tada je rat u Bosni već buktao, međuetnički odnosi su bili napeti. Sud je u presudi zaključio da je to bila dečija igra i da niko nije kriv. Bratu dajem godišnjicu, bratancu četrdesetodnevni pomen u isti dan", kroz suze je ispričala Milena za "Kurir".
Pevačica je bila prinuđena da proda stan u Beogradu kako bi pomogla porodici.
"Niko od mojih u to vreme nije imao posao, rat je već uveliko trajao. Ja sam prodala stan neposredno posle pogibije brata, da bih mogla od tog novca da mu podignem spomenik, i da sa ostatkom para kupim manji stan. Međutim, pošto sam pare ostavila u banke, sve je to propalo, oko 100 hiljada današnjih evra i ja sam ostala i bez para i bez stana. Kad mi je ubijen bratanac morala sam da idem da pevam da bih zaradila novac za spomenik. Tad mi je bilo najgore, zamislite kako sam se ja tada osećala", pričala Plavšićeva o teškim momentima, a onda je ubrzo posle gubitka brata i njegovog sina, ostala i bez oba roditelja.
"Oni su od tuge umrli. Otac je preminuo 1994. godine, a majka dve i po godine kasnije. Tada sam sebi rekla: 'Ima li kraja mojim tragedijama'. Ali, nekako sam i pored svega toga uvek ponavljala reči: 'Budi jaka, izdrži'. Tako sam i napisala stihove: 'Svaku buru i oluju koju život sprema srce moje izdržace, ja sam jaka žena'. To je moja autobiografska pesma. Ne bih volela da neko shvati da ja na ovaj način želim medijski prostor, da sam to htela, do sad bih već ispričala sve ovo sto puta. Ja sam iz svega ovoga izašla jača, ožiljci su ostali, ali se ne predajem", otkrila je Milena.