"Bora je, inače, bio veoma zainteresovan za moju književnu karijeru"
Dana Todorović rođena je 1977. u Beogradu. Školovala se u Budimpešti, Detroitu, Indijanapolisu i Njujorku, a studije drame završila je u Londonu. Bavila se glumom i prevođenjem.
Posebno prevodilačko iskustvo stekla je u oblasti filma i pozorišta, a šest godina radila je i kao prevodilac u Ujedinjenim nacijama.
Njen prvi roman „Tragična sudbina Morica Tota“ (2008) preveden je na njemački i engleski jezik, objavila je dvije knjige priča za djecu za Sloveniju, a „Park Logovskoj“ posvetila je svom ocu Bori, koji se mnogo radovao njegovom objavljivanju.
– Sigurno je da je moja nekadašnja, mladalačka želja da budem glumica, pa tako i činjenica da sam u Londonu završila “studije drame” (smjer koji je po mnogo čemu sličan našoj dramaturgiji), uticala na to da moji romani sadrže određene dramske karakteristike. Gluma svakako može biti od velike pomoći u građenju književnog djela, pogotovu kada su dijalozi u pitanju, jer se kroz taj mehanizam izgovaranja rečenica, odnosno replika, lako može izdvojiti autentično od lažnog, a čitaoca je, baš kao i publiku u pozorištu, jako teško prevariti – kaže autorka, koja je prvi roman “Tragična sudbina Morica Tota” objavila 2008- rekla je ranije za “Novosti” Dana Todorović.
Roman “Park Logovskoj” je posvetila ocu, a tada je rekla:
– To je jedna od onih veoma ličnih posveta koju samo onaj kome je namijenjena može u potpunosti da razumije, a nastala je iz jednog, za mene, veoma posebnog trenutka bliskosti pre nego što nas je napustio. Bora je, inače, bio veoma zainteresovan za moju književnu karijeru i sa velikim nestrpljenjem je čekao na taj drugi roman. Često mi je, iz one najčistije roditeljske želje da mu dijete bude uspiešno, sugerisao: “Jao, samo da ti ovaj roman bude deblji od prvog… djelovaće, nekako, impozantnije. I ubaci malo više dijaloga, narod to voli, biće lakše za čitanje…” Bora je bio izrazito duhovit i zabavan otac, i mogu samo da se nadam da je makar delić tog duha prenio i na mene.
Izvor: Damir Dervišagić, Sonja Spasić Izvor: Facebook printscreen