Pevačicu Jadranku Stojaković život nije mazio, od njenog bolnog života naježiće vam se celo telo.
Jadranku Stojaković publika pamti po anđeoskom glasu i emotivnim pesmama ali retko ko zna da je ona inspiraciju crpela iz dna bolne duše i života koji je nije nimalo mazio.
"Život mi je bio težak još od detinjstva. Do pete godine živela sam sa majkom, koja se selila iz mesta u mesto, pa sam prešla kod babe, a onda su brigu o meni preuzeli ujak i njegova žena. I oni su se selili po celoj Nemačkoj, Norveškoj i Španiji", ispričala je ona svojevremeno.
Svoju muzičku karijeru započela je po Nemačkoj, a uspeh ju je odveo čak do Japana. Nažalost, rat je uticao na njenu uspešnu karijeru i prekinuo je.
Kako je govorila, nije mogla da uživa u svom uspehu dok neprestano razmišlja o tome kako su njeni bližnji i da li su uopšte živi.
Ona je u Japanu boravila čak 23 godine, a tokom rata je u njen stan u Sarajevu ušao nepoznat čovek i na prevaru ga prodao.
Međutim, ni to nije najgore što ju je zadesilo. Iz Japana je došla na sahranu svoje sestre, ali na putu do groblja, u automobilu koji je bio ispred njenog, na njene oči poginula joj je i druga sestra.
Slomljena tugom nekako je smogla snage da nastavi sa svojim životom, ali je 2010. godine zadesila nova tragedija. Prilikom izlaska na binu tokom jednog nastupa, pala je i zbog toga se njeno zdravstveno stanje naglo pogoršavalo. Ustanovljena joj je bolest motornog neurona ili amiotrofična lateralna skleroza.
"Noge su mi postepeno otkazivale dok nisam postala potpuno nepokretna", ispričala je ona jednom prilikom pevačica.
Svaki dan joj je bio bolan, sve više je gubila snagu a kako je izgubila stan u Sarajevu, svoj život nastavila je u Banjaluci. Pred kraj života jedva je mogla da govori.
"Interesantno je to kada se u životu čovek zapita šta je to sreća i koliko svesno utičemo na svoje pozitivne misli, na svoja dobra dela. Ako mene danas pitate šta bih želela, to bi se odnosilo na sve. Volela bih da ljudi razmisle o sebi i o svom životu", rekla je ona u jednom od svojih poslednjih intervjua za Dnevni avaz.
Tada je istakla i to da su je svi zaboravili.
"Ne mogu se setiti ko mi je dolazio u poslednje vreme. Nema više mene. To je to, nemam ni glasa. Ne mogu više, bolest mi je uzela sve. Ne mogu više da sviram, ali često sanjam muziku. Živim ceo život s njom i kao da imam koncerte dok spavam. Još mogu da je osetim, još mogu da je čujem", rekla je tada Jadranka.
Preminula je u Banjaluci 3. maja 2016. godine.