Film "Natural born killers" upravo je napunio 20 godina, ali i dalje važi za jedno od najšokantnijih i najosuđivanijih ostvarenja Olivera Stouna.
Stoun je imao više glumaca na spisku mogućih Mikija, ali ga je Vudi Harelson oduševio ne toliko glumačkim sposobnostima, koliko izrazom lica. Harelsonov otac Čarls bio je plaćeni ubica, i uhapšen je 1979. zbog ubistva jednog federalnog sudije, i kasnije je preminuo u zatvoru gde je bio na doživotnoj.
"Vudi u sebi ima tu hladnoću, taj strašan pogled. Ne mogu da kažem da se na njemu video trag oca, ali postojalo je nešto što mi je govorilo da će on biti savršeni Miki", rekao je Stoun.
Uloga Malori bila je namenjena pevačici Tori Ejmos, kojoj je Stoun zvanično i ponudio, što je ona opisala u svojoj biografiji "Sve ove godine". Ejmosova je bila zainteresovana, sve dok joj reditelj nije rekao da bi želeo da njena pesma "Me and a gun" bude muzička pratnja svake scene u kojoj Malori nekoga ubija. Ta pesma je, inače, o silovanju koje je Ejmosova doživela kada je imala 21 godinu. Jedan posetilac bara u kom je pevala je nagovorio da ga poveze kući, a zatim je silovao uz pretnju nožem. Kada je čula Stounov predlog, ošamarila ga je iz sve snage i izletela napolje. Taj susret sa Stounom kasnije je opevala u pesmi "A sorta fairytale".
Kompletan saundtrek filma producirao je Trent Reznor iz grupe Nine Inch Nails. Rekao je da je pogledao film više od 50 puta, kako bi shvatio raspoloženje i atmosferu koje bi trebalo da prenese. Album sa muzikom iz filma, koju izvode Reznor, Nine Inch Nails, Leonard Koen, Bob Dilan, Dr Dre i drugi, dostigao je zlatni tiraž u Americi. Očekivano, pesme Tori Ejmos u filmu nema.
Scenario za film napisao je Kventin Tarantino, ali ga je scenarista Dejvid Veloz toliko izmenio, da je Tarantino na kraju potpisan samo kao autor ideje za priču. Slavni Tarantino se, zvanično, nije naročito potresao zbog toga i javno je govorio da jedva čeka da vidi kako je priča ispala, dok je, nezvanično, zabranio nekolicini glumaca da odu na audiciju za film, zapretivši im da nikada više neće raditi sa njim ako prihvate da rade na Stounovoj verziji. U jednom intervjuu 2007, rekao je da film nikada nije pogledao do kraja, već ga je prekinuo nakon ove scene, koju je smatrao "potpuno besmislenom".
U filmu se, dosta neobično, pojavljuje gomila reklama. Stoun je hteo da prikaže kako reklame navodno imaju umirujuć efekat na publiku, kako televizijsku, tako i filmsku. Svaka reklama puštena je nakon posebno brutalne scene. "Šuškalo" se da je uprava "Koka kole" odobrila da se reklama sa simpatičnim polarnim medvedom prikaže dva puta, iako nije znala o čemu je film zapravo. Kada je film izašao, čelnici kompanije su pobesneli, i bili primorani da revidiraju svoju politiku plasiranja reklama u filmovima ili na televiziji.
Scena pobune u zatvoru snimljena je u pravom zatvoru u Džolijetu, u državi Ilinois. Više od 80 odsto zatvorenika su nasilnici i ubice, ali to nije sprečilo Stouna da ih iskoristi kao statiste za tu scenu. Naravno, nisu imali pravo oružje, već su im date gumene makete kako nikoga ne bi povredili. Među njima se istakao ćelavi čovek, koji ima obračun sa crnim zatvorenikom pre nego što ih upravnik prekine. Ćelavi je bio pravi zatvorenik, osuđen zbog ubistva brutalnih ubistava svoje žene i dece. Stoun je insistirao da ga posebno snimi, jer je izjavio da ga je njegov izraz lica prestravljivao.
Ako ste gledali samo bioskopsku verziju, verovatno ne znate da ovaj film ima i alternativni kraj, prikazan u DVD izdanju. U originalu, Miki i Malori pobegnu iz zatvora i osnuju porodicu, dok na DVD-u beže kombijem sa zatvorenikom Ovenom, koji ih na kraju oboje ubija. Oven je, inače, svojevrsni duh kog mnogi fanovi filma opisuju kao demona ili anđela čuvara. Prvi put se pojavljuje u kafeu gde Miki i Malori prave prvi pokolj, zatim se pojavljuje u zatvoru gde im pomaže da pobegnu. U bioskopskoj verziji, Oven se više ne pojavljuje do kraja, ali u alternativnom kraju, on presudi ubilačkom paru.
Par zanimljivosti o procesu snimanja - ceo film snimljen je za dva meseca, ali je montiran još čitavih 11 meseci! Stoun je bio izričit u zahtevu da nijedan jedini kadar ne bude direktno horizontalan, pa je tako svaka scena, laički rečeno, makar malkice "iskrivljena".
Film se našao na meti kritike i zbog serije zločina koje su u kasnijim godinama počinili razni nasilnici, koji su se "pravdali" time da su Miki i Malori bili njihova inspiracija. Među njima su dvoje tinejdžera koji su 1995. uzeli LSD, odgledali film a zatim započeli svoj niz ubistava. Ubili su prijatelja pisca Džona Grišama, i ranili prodavačicu u jednoj radnji. Grišam i majka preživele devojke, Peti Bajers, javno su osudili Stouna zbog filma koji "promoviše nasilje". Bajersova je 1995. tužila Stouna i studio "Tajm Vorner", i navela da su ugrozili javnost proizvodom za koji su znali da će podsticati na nasilje. Nakon odbacivanja tužbe i ponovnog žalbenog procesa, tužba je definitivno odbačena. Film su kao "inspiraciju" naveli i počinioci masakra u srednjim školama Kolumbajn, Hit i Doson.
Stoun je u više navrata izjavio da ne shvata kako je film toliko pogrešno protumačen, jer njegova namera nije bila da promoviše ubice i podstiče na nasilje, već da prikaže kako masovni mediji, naročito televizija, od zločinaca prave zvezde. U originalnom Tarantinovom scenariju, cela priča bila je ispričana iz ugla Vejna Gejla (Robert Dauni Džunior), tabloidnog novinara koji snima emisiju o Mikiju i Malori.
"Film je bio zamišljen, i snimljen, kao satira. Ideja je bila da prikažemo kako mediji prave senzacije od slučajeva koje bi trebalo da rešavaju policija i sud", rekao je Stoun.
