Kakva prava imaju venčana i nevenčana supruga u slučaju razvoda?
Ašraf Hakimi, jedan od najzaslužnijih za istorijski uspeh Maroka na Svetskom prvenstvu, optužen je da je silovao 24-godišnjakinju u njegovoj kući dok su mu supruga i deca bili na putu. Prema izvorima medijima, Hakimijeva supruga, Hiba Abuk, započela je proceduru razvoda pre nego što je fudbaler optužen za silovanje, zbog, kako se navodi, različitih vizija života.
Hiba Abuk obratila se sudu sa zahtevom da joj pripadne polovina Hakimijeve imovine, ne sluteći da njen suprug, pravno gledano, ne poseduje ništa. On je celokupno bogatstvo prepisao majci. Prema tome, Hiba neće dobiti ništa od imovine koja se procenjuje na 70 miliona evra! Kakva prava ima venčana žena u slučaju razvoda, da li zajednička imovina postoji ako partner nema ništa na svoje ime, čak i uprkos plati od milion evra, otkrila je Ana Selak, advokatica.
"Ljudi često misle da institut braka grantuje to da mi imamo zajedničku imovinu, ali ne. Zajednički život garantuje da smo stekli zajedničku imovinu i to je ono što se utvrđuje u postupcima. Mi tumačimo da njegova žena neće dobiti ništa, ali sama zarada jeste nešto što je stečeno radom u toku trajanja braka ili vanbračnog života. Tako da, zarada potpada pod zajedničku tekovinu. Samo je potrebno utvrđivati gde je taj novac, da se traže tokovi novca, kako je on raspolagao time, jer on čak i ako je nedozvoljeno raspolagao u cilju razbaštinjenja supruge, i tu je moguće poništiti pravne poslove, primera radi, ugovor o poklonu", otkrila je Ana.
U Srbiji je najveći problem što žene često ne mogu da budu istrajne u sudskom postupku zbog manjka novca, tvrdi advokatica.
"Ne znam kakva je situacija u njihovoj zemlji, ali kod nas su to postupci koji jako dugo traju. Baš iz tog razloga ne ulazi svako od nas u tu proceduru. Često imam žene koje nakon mnogo godina braka ostanu bez ičega, da na kraju nemaju ni za advokata, a predstoji im parnica koja traje godinama i gde bi trebalo utvrđivati i poništiti takav pravni posao koji je suprug zaključio, upravo da bi suprugu ostavio bez zajedničke imovine", objasnila je Ana i dodala:
"Prioritet broj jedan jeste obaveza izdržavanja deteta. Zakon te neće pitati da li imaš ili nemaš, to je ono što ljudi često ne znaju. Uvek na određeni način alimentacija može da se naplati. Jeste teško kada žena nakon 25 godina braka ostane bez ičega, da zaista nema ni za advokata, ni za zakup. Suprug preuzme stan, ona ne može tu da boravi. Jeste teško, ali ti postupci pred sudovima jako dugo traju", objasnila je advokatica.
Ipak, u većini slučajeva, žena će dobiti ono što joj pripada.
"Žena će dobiti svoje iznose nakon 5, 6, 7 i više godina zasigurno, kad dokaže da je zajednički sticala, a zakon kaže 'ono što je stečeno radom, zarada jeste'. Žene misle da nisu bile zaposlene tokom trajanja braka, ali su nešto radile. Prava su jednaka, zakon ne poznaje da li je neko muško ili žensko, on kaže 'supružnici'. Tu se ne razlikuje, samo što praksa pokazuje da životne situacije nisu iste", objasnila je advokatica, a na pitanje kako se štiti posebna, a kako zajednička imovina, rekla je:
"Posebna se ne štiti, ona je posebna. Zajednička se deli. Ono što je dobijeno poklonom, to jeste posebna imovina. Ono što je uneto u brak, to je posebna imovina. Ona bi eventualno mogla da se štiti ako bi drugi supružnik pretendovao da je predstavi kao zajedničku. Ako svekar pokloni svom sinu stan, to jeste posebna imovina. Postoji jedan izuzetak, a to je svadbeni poklon. Ako si ti dobila od svoje rodbine svadbeni poklon, on nije samo tvoj. On je i od tvog supružnika, to je jedini izuzetak kad se o poklonima radi", rekla je advokatica i dodala:
"Uvek kažem klijentima da sa jednom osobom stupamo u brak, a sa drugom se razvodimo. Ti odnosi se apsolutno poremete. Ono što je dobro je ono što je retko. Ja sam samo jedan bračni ugovor uradila u svojoj karijeri, a mi njime možemo da definišemo imovinsko-pravne odnopse. Zašto to ne bismo uradili ako imamo dobru nameru?", savetovala je Ana Selak.
