Ishrana je ključna za zdravlje, ali postoje neke namirnice koje, prema rečima doktora, mogu da povećaju šanse za začepljenje arterija.
Moždani udar je vodeći uzrok smrtnosti u Srbiji, a prepoznavanje simptoma je ključno za krajnji ishod. Svakih 20 minuta u Srbiji jedna osoba ga doživi. To je prekid dotoka krvi u mozak, bilo zbog zapušenja okluzije krvnog suda, što je najčešći slučaj, bilo zbog pucanja krvnog suda, kada se krv izliva u moždano tkivo.
Lekari često navode da znamo da su najčešći uzročnici moždanog udara neke stvari na koje možemo da delujemo: povišen krvni pritisak, povišen šećer u krvi, povišene masnoće, neke srčane bolesti, aritmija, pušenje, prekomerna upotreba alkohola. Ishrana je takođe važna, a doktor Džonatan Zeilinger otkrio je koju hranu treba izbegavati ako ste u opasnosti od moždanog udara. Kako tvrdi, reč je o četiri namirnice koje mogu da povećaju šanse za začepljenje arterija.
"To su prerađeno meso, maslac, keks i pržena hrana. Budući da je većina moždanih udara povezana sa nakupljanjem masnog plaka (ateroma) u arterijama koje opskrbljuju mozak, hrana koja pridonosi tome povećaće rizik od moždanog udara. Zasićene i trans masti ključni su krivci", rekao je doktor i dodao:
"Povišeni krvni pritisak takođe uzrokuje stvaranje ateroma, pa će visok unos soli povećati rizik. I visok unos šećera još je jedan ključni činilac rizika od moždanog udara, delimično zbog povezanosti s debljanjem i dijabetesom tipa 2 koji uzrokuje oštećenje i upalu arterija", pojasnio je. S druge strane, postoje namirnice koje mogu da imaju suprotan učinak i smanje verovatnoću moždanog udara.
"Trebalo bi da težite tome da jedete najmanje pet porcija voća i povrća dnevno. Više studija pokazalo je da veća konzumacija te hrane dovodi do smanjene stope moždanog udara. Veruje se da voće i povrće snižava krvni pritisak i sadrži antioksidanse koji pomažu u zaštiti arterija. Voće i povrće takođe sadrži vlakna koja mogu da spreče visoke nivoe masnoća tako što se vežu za holesterol u našim crevima", dodao je lekar.
Preporučeni unos vlakana je 30 grama dnevno, a nalaze se u ovasu, smeđem pirinču i hlebu od celovitih žitarica. Zdrave masti, kojima obiluju orašasti plodovi, semenke i masna riba, takođe se preporučuju u malim količinama.