Gubljenje kilograma nikada nije bilo lako, a neki se odlučuju i na drastične mere poput gladovanja ili voćne dijete kako bi ostvarili figru iz snova. Koliko i kako to utiče na organizam, otkrio je Dr Filgud!
Pored različitih dijeta, osobe koji se bore sa viškom kilograma, takođe se odlučuju za poseban režim - a to je gladovanje. Koliko je zapravo ono korisno i koliko sati je dovoljno da prođe između dva obroka kako ne biste ugrozili zdravlje?
Doktor Saša Plećević, poznatiji kao Doktor Filgud u emisiji ''Jutro'' na Prva televiziji, govorio je sa medicinske tačke gledišta koliko je gladovanje dobro za organizam, ali i o posledicama preteranog unošenja hrane, pogotovo voća u vrelim letnjim danima.
On nikako ne preporučuje izgladnjivanje kao režim mršavljenja i regulisanja kilograma. Ukoliko ne jedete skoro čitav dan, a onda u kratkom vremenskom periodu "navalite" na hranu, nećete ništa uraditi, već će se to samo negativno odraziti na metabolizam. On će se tada dosta usporiti kako bi mogao da rasporedi hranljive materije koje ste poslednji put uneli. Takođe, preskakanjem obroka zbunjujete telo. Zapravo, ono tada ''misli'' da ga izgladnjujete iako ste smanjili razmak između obroka i jeli ranije nego obično. Kada se to dogodi, organizam počinje da skladišti masnoće kako bi obezbedilo sebi gorivo za naredni period.
''Treba da pravite razmak od 12 do 14 sati između poslednjeg obroka na kraju dana i prvog tokom idućeg. Ravnomerno rasporedite obroke. Na primer, ako doručkujete u devet sati, užinu treba da imate u 12, a zatim ručak u tri, dok bi idealno vreme za večeru bilo šest, sedam sati. Što znači da ste do jutra 12 sati bez jela, što je potpuno u redu'', objasnio je doktor.
On se osvrnuo i na to koliki je idealan unos voća i na koji način su voćne dijete štetne.
''Ukoliko u organizam unesete više kalorija kroz voće, nego što vam je potrebno za normalno funkcionisanje u toku dana, vi ćete se gojiti. Fruktoza tada odlazi u krv, dok pankreas luči hormon insulin koji podstiče šećar da se pretvara ili u mast ili u energiju. Međutim, usled manjka fizičke aktivnosti, vrlo lako se skladište masne naslage u telu'', objasnio je doktor Filgud.
Doktor je za primer uzeo lubenicu. Ova voćka (zvanično, lubenica je povrće ali je svi zbog slatkog ukusa nazivaju voćem) koja se najviše sastoji od vode, poseduje određene vitamine i minerale, ali nema proteine i sve potrebne hranljive sastojke. Zato, nemojte da preterujete. Imajte u vidu da, ukoliko ste se odlučili na voćnu dijetu i jedete tokom čitavog dana samo voće u većim količinama nego što bi trebalo, to će vam dodatno nabaciti kilograme.
Doktor Filgud preporučio je i šta je najbolje da konzumirate za doručak.
''Ujutru je potrebno da unosite složene ugljene hidrate koji će vam obezbediti energiju za početak dana. Jedna od idealnih kombinacija je salata uz ražani hleb i sir i mirni ste do ručka'', objasnio je on.