Sigurno ste do sada čuli da postoje različiti oblici hepatitisa, ali je razumljivo ako ne možete da razgraničite koji je koji oblik. Ove forme bolesti dele naziv hepatitis, ali nisu sve iste – evo u čemu je razlika.
"Ti oblici su izazvani različitim virusima i imaju različite prognoze - neki mogu da dovedu do kancera jetre, a neki ne", objašnjava ekspert za infektivne bolesti dr Ameš Adalja.
Jednostavno rečeno, hepatitis je zapaljenje jetre, kaže hepatolog dr Karlos Romero-Marero. Ipak, stvari su malo komplikovanije.
Da biste uspeli da razlikujete oblike hepatitisa, pročitajte ponešto o svakom obliku, ali i o tome šta treba da radite da biste smanjili rizik obolevanja.
Hepatitis A
Reč je o zaraznoj infekciji jetre izazvanoj virusom hepatitisa A. Ovaj oblik bolesti može da se prenese na nekoliko načina, ali najčešće se prenosi kontaminiranom hranom ili vodom, ili bliskim kontaktom sa nekim ko je inficiran.
Simptomi obično uključuju vrtoglavicu, mučninu i povraćanje, gubitak apetita, žuticu i svrab.
Stručnjaci kažu da je moguće imati blag oblik hepatitisa A koji može da prođe čak i bez lečenja, a većina zaraženih ljudi se oporavi za šest meseci. Ovaj oblik najčešće ne ostavlja trajnu štetu na jetri.
Da biste smanjili šanse zaraze hepatitisom A, veoma je važno da redovno perete ruke.
Hepatitis B
Ovaj tip bolesti izaziva virus hepatitisa tipa B. Najčešće se prenosi seksualnim kontaktom ili krvlju inficirane osobe.
Hepatitis B može da bude kratkotrajna infekcija, ali kod nekih ljudi postaje hronična bolest. Ovaj oblik može da dovede do ciroze jetre ili do kancera jetre, upozorava Adalja.
Simptomi su slični simptomima hepatitisa A, mada uključuju još i bolove u abdomenu, taman urin, groznicu, bolove u zglobovima, osećaj slabosti.
Postoji vakcina protiv ovog oblika hepatitisa, a stručnjaci upozoravaju da je najveći rizik od zaraze preko zaražene igle, ili od nezaštićenog seksa.
Nažalost, ako se jednom zarazite ovim oblikom bolesti, lek ne postoji.
Hepatitis C
Hepatitis C je oblik zapaljenja jetre izazvan virusom hepatitisa C kojim je zaražena krv. Dr Adalja kaže da se najveći broj obolelih zarazi korišćenjem zaražene igle, prilikom zloupotrebe droge. Međutim, ljudi kojima je izvršena transfuzija krvi pre nego što se krv testirala na tu bolest, izloženi su većem riziku od drugih.
Oko polovine ljudi obolelih od hepatitisa C i ne znaju da su oboleli jer ne osećaju nikakve simptome (koji se često pojave deceniju ili više decenija posle inficiranj). Simptomi, kada se uopšte pojave, mogu da budu krvarenje i lako pojavljivanje modrica, umor, gubitak apetita, žuticu, svrab kože, zadržavanje tečnosti u donjem delu stomaka.
Ovaj oblik hepatitisa može da bude kratkotrajna bolesti, ali u 85 odsto slučajeva postaje hronična i može da dovede do dugoročnih komplikacija, poput ciroze ili kancera jetre, kao i otkazivanja jetre ako se bolest ne dijagnostikuje i ne leči.
Stručnjaci kažu da se hronični hepatitis C najčešće leči oralnim anti-viralnim lekovima koji se uzimaju od dva do šest meseci.
Hepatitis D
Uzrokovan je virusom hepatitisa D, ali da bi opstao u organizmu neophodan mu je hepatitis B, ističe dr Romero-Marero. Infekcija se prenosi kontaktom sa zaraženom krvlju ili telesnim tečnostima.
Ljudi mogu da se zaraze hepatitisom D na isti način kao hepatitisom B ili da dobiju oblik superinfekcije kada u organizmu postoji i oblik hepatitisa B.
Simptomi koji se javljaju su žutica, umor, taman urin, bol u abdomenu, gubitak apetita, povraćanje, mučnina i bol u zglobovima.
Ljudi koji imaju hepatits D najčešće imaju veoma ozbiljne simmptome i oko 20 odsto rizika od akutnog otkazivanja jetre, u poređenju sa onima koji imaju hepatitis B.
Za D oblik bolesti ne postoji lek, ali vakcina protiv hepatitisa tipa B može da smanji rizik od obolevanja tipa D.
Hepatitis E
Hepatitis E je infekcija jetre uzrokovana virusom hepatitisa E, a najčešće se prenosi fekalno-oralnim kontaktom, a često se prenosi i kontaminiranom vodom, posebno u zemljama gde mnogi žive u nehigijenskim uslovima.
Simptomi su slični onima kakvi se javljaju u drugim oblicima ove bolesti, a uključuju groznicu, umor, gubitak apetita, mučninu, povraćanje, bolove u stomaku, žuticu, taman urin, stolicu u boji gline. Srećom, većina zaraženih hepatitisom E se oporavi bez bilo kakvih specijalnih lekova.
