Aronija nije jeftina, ali u prodavnicama zdrave hrane kažu da se odlično prodaje, bez obzira na cenu. Da li je to zaista "dobra investicija"?
Aronija se može jesti sveža, sušena, kao dodatka mnogim jelima, a od ovog voća se prave sokovi, sladoledi, voćni jogurti, pekmezi, vino, likeri...
Međutim, nutricionisti savetuju da barem jednom nedeljno konzumiramo ovu biljku, ako nemamo novca za češće.
Evo zašto:
- Aronija je bogata gvožđem, kalcijumom, bakrom, jodom.
- Od vitamina aronija ima C, P, PP, B6, B2, E i provitaminom A.
- Sardži i redak voćni šećer sorbitol, koji mogu da koriste i dijabetičari.
- Aronija se posebno izdvaja po količini antioksidanata: dovoljno je pojesti oko 30 grama aronije i zadovoljiti dnevnu potrebu organizma za antioksidantima.
Da li ste zbali da su Indijanci sveže plodove upotrebljavali kao lek protiv stomačnih tegoba, a čajem od listova aronije su lečili rane na koži.
Danas se preporučuje kao odlična preventiva protiv malignih oboljenja jer ima sposobnost da organizam čisti od toksina, čak i od teških metala.
Zbog svoje otpornosti ne mora da se prska zaštitnim sredstvima, zbog čega spada u organsku hranu.
Kada je konzumirate u svežem stanju znajte da ćete ofarbati usta i jezik zbog antocijana koji takođe sadrži.
Iako liči na borovnicu, nema čak ni sličan ukus. Više podseča na trnjine. Nije slatka poput ostalog bobičastog voća, blago je kisela, opora, može se reći da "skuplja usta" i nije baš baš ukusna, zbog čega se najčešće konzumira u vidu soka.
Inače, to je bobičasto voće iz familije ruža, a postoje tri vrste: crvena, purpurna i crna koja je najlekovitija. Raste u obliku grma koji može biti visok i do dva metra.
Lako se gaji i održava, a bere se u julu i avgustu. Koriste se i plodovi i listovi.
