Poslednjih godina sve više roditelja preporučuje da se beba ne podiže svaki put kada zaplače, ali pedijatri ovaj metod smatraju pogrešnim i ističu da može imati loše posledice po dete.
Čak i blaga izolacija, kaže Navarezova, može izazvati stresnu reakciju i ima dugotrajan efekat na detetovu inteligenciju, razvoj socijalnih veština i opšte zdravlje, piše Yumama.
''Prekomeran stres na početku života ubija sinapse, koje se rapidno razvijaju u prvim godinama života'', istakla je Navarezova.
''To znači da se važne veze u moždanom sistemu neće razviti na pravi način.'' Kada se sinapse formiraju pravilno, one kontrolišu primitivne sisteme za preživljavanje poput besa i straha, a ukoliko se one ne razviju adekvatno, dete postaje anksiozno i depresivno.
Kako navodi Navarezova, više naučnih istraživanja koja su sproveli vodeći svetski univerziteti je dokazalo da puštanje bebe da se isplače može uništiti moždane ćelije i povećati rizik za ADHD i negativno se odraziti na socijalne veštine.
Naučnici američkog Nacionalnog zdravstvenog instituta su utvrdili da plakanje koje dugo traje u prva tri meseca života, a nije povezano s kolikama, može dovesti do nedovoljnog razvoja inteligencije, kao i do slabijeg razvoja motorike.
Suprotno ustaljenom verovanju, istraživanjedr Darsije Navarez pokazalo je da bebe koja plačem dobijaju zagrljaj od roditelja kasnije postaju agresivna, nesrećna i prezahtevna deca.
