Pilule za spavanje su na lošem glasu jer lako izazivaju zavisnost. Ipak, za ljude sa hroničnom insomnijom često su jedina nada.
Ana Marijina insomnija je počela nakon smrti njene majke, prije devetnaest godina: noću bi samo ležala budna, jer uopšte nije mogla da zaspi.
"Devetnaest očajnih godina," kaže ona za DW. "Insomnija je pravo mučenje. Niko ko je nije iskusio ne može da zamisli koliko je užasna." Posle nekoliko dana, otišla je na pregled kod doktora. "Počela sam da plačem, jer sam bila potpuno iscrpljena."
Ana Marija, koja sada ima 68 godina, živi u Lomaru blizu Bona. Trebalo joj je pola sata samo da pomene doktore koje je posjećivala prethodnih 19 godina, bilo ih je zaista mnogo. "Ali, niko nije mogao da mi pomogne."
Posle nekoliko godina, konačno je našla način da se nosi sa svojom bolešću: uzima četvrtinu tablete za spavanje skoro svake noći. "Nema drugog načina," kaže ona. "Prije deset godina, mislila sam: ili ću ih uzeti ili ću umrijeti. Spavanje je za organizam jednako važno kao i hrana i voda."
Tablete utiču i na snove?
Sve tablete za spavanje – ili hipnotici, kako ih stručnjaci nazivaju, imaju jednu zajedničku osobinu: one mijenjaju pacijentov profil spavanja. "One potiskuju duboki san i REM fazu spavanja," objašnjava Ves. REM je skraćenica za brzo kretanje očiju i to je faza tokom koje ljudi sanjaju.
Prema navodima Instituta Robert Koh, koji pripada saveznom Ministarstvu zdravlja, četvrtina Njemaca pati od simptoma insomnije. U Sjedinjenim državama, 10 do 15 odsto svih odraslih tvrde da imaju hroničnu insomniju, prema podacima američkog državnog Centra za istraživanje poremećaja spavanja i Državnog instituta za zdravlje.
Uzorci su najčešće psihološki, kaže Hans Ginter Ves, direktor centra za spavanje na klinici u Klingenminsteru. "Pacijenti su zaboravili kako da se opuste. Previše su opterećeni svakodnevnicom." Druge bolesti, kao poremećaji štitaste žlijezde, takođe mogu da prouzrokuju insomniju.
Neki ljudi, kao što je Ana Marija, ne mogu da zaspu bez pomoći. Zbog toga, naučnici pokušavaju da naprave idealnu pilulu za spavanje – bez neželjenih dejstava. Nekada davno, barbiturati su bili rješenje. Ali, tokom pedesetih godina prethodnog vijeka, doktori su shvatili da stvaraju mogućnost ozbiljne zavisnosti kod korisnika. Zatim su benzodiazepini osvojili tržište. Valijum je jedan od proizvoda koji je postao veoma poznat. Kao i barbiturati, oni se vezuju za GABA receptore, pojačavaju njihov efekat i na taj način podstiču san.
"Ovi GABA receptori djeluju širom mozga, uključujući i regione važne za kognitivne funkcije, koordinaciju pokreta i raspoloženje," kaže Džejson Uslaner, zaposlen u hemijskoj i farmaceutskoj kompaniji "Merk" u Vest Pointu u Pensilvaniji.
Šta je u njima loše
Moderne pilule za spavanje možda imaju manje neželjenih dejstava, ali to ne znači da ih uopšte nemaju. Ljudi mogu da se osjećaju umorno sledećeg dana ili da se ne osjećaju sposobnim da voze. Ove supstance nekada mogu da stvore zavisnost ili otpornost kada se uzimaju duže od dvije nedjelje. Ovo znači da ljudi ili više ne mogu da odu na spavanje bez njih ili da pilule prestanu da djeluju.
Do 20 odsto svih neurona proizvode GABA neurotransmiter. Iako su benzodiazepini i dalje na tržištu, sada postoji nova alternativa: takozvani "Cet-ljekovi", kao što su Zolpidem i Zopiklon, koji nose ime ciklopiroloni. Oni se isto vezuju za GABA receptore, ali za određenu podjedinicu i imaju manje neželjenih dejstava od benzodiazepina. Oni su za sada zlatni standard za liječenje insomnije.
Postoje, naravno, i prirodne supstance, kao valerijana (macina trava), koje pomažu ljudima da se opuste i da zaspu. Međutim, one često ne utiču na ljude sa ozbiljnom insomnijom. Ana Marija kaže da, iako valerijana ponekad može da joj pomogne u većim dozama, često se desi i da ne uspije.
Međutim, možda postoje neke druge supstance koje mogu da pomognu onima koji pate od insomnije u budućnosti: takozvani dual oreksinovi protivnici receptora, ili skraćeno DORA.
Samo u hitnim slučajevima
Ali Ves upozorava da pilule za spavanje treba da se koriste samo u hitnim slučajevima: "One ne liječe insomniju, ne otklanjaju uzrok – pilule mogu samo da ublaže simptome".
Istraživači su nedavno otkrili da neurotransmiter oreksin igra centralnu ulogu tokom kontrolisanja telesnog biološkog ritma. "Preko dana, nivo oreksina je visok i održava vas budnim," objašnjava Uslaner. "Noću, taj nivo opada i omogućava nam da spavamo."
DORA blokira ove receptore, tako da neurotransmiter ne može da utiče – i ljudi odlaze na spavanje. Uslaner i njegov tim na Merku rade na ovome sa novom generacijom hipnotika.
"Nasuprot neurotransmiteru GABA, oreksin je pronađen u veoma skrivenim regionima mozga," kaže on. Istraživači zato očekkuju da DORA neće imati neželjena dejstva.
"Ove supstance obećavaju," kaže Ves. "Čini se da imaju izuzetno mali uticaj na prirodni san."
Ipak, do sada su ove supstance prošle samo predklinički test kod glodara i drugih životinja, ali ne i ljudi. Proći će još neko vrijeme dok naučnici ne otkriju da li su one pogodne za ljude.
Ana Marija kaže da je probala skoro sve kako bi zaspala. Čak je i osnovala grupu podrške za pacijente koji boluju od insomnije, mada ona više ne postoji. "Ljudi su bili previše umorni tokom večeri da bi dolazili na sastanke", kaže ona.
Na kraju, samo četvrtina njene pilule za spavanje je potrebna da joj pruži ono što joj treba. Njen doktor je prepisao ovaj lijek bez problema, kaže ona, "zato što zna da ne pretjerujem."
(MONDO)
