Vrijeme koje vam je potrebno da zaspite može mnogo toga da vam kaže o vašem zdravlju, tvrde stručnjaci za spavanje.
Ako brzo zaspite, nije dobro. Ako vam je potrebno mnogo vremena, takođe nije dobro. Šta vreme za koje zaspite govori o vašem zdravlju? Spavanje igra vitalnu ulogu u vašem opštem zdravlju i blagostanju. Tokom sna, vaše telo radi na održavanju zdrave funkcije mozga i održavanju vašeg fizičkog zdravlja. Postoje neke opšte smernice za zdrave obrasce spavanja koje možete da pratite, kažu stručnjaci.
Vreme koje je potrebno da se zaspi klinički se naziva "latencija spavanja". Svako zaspi u različito vreme, ali normalno vreme za koje zaspite je uglavnom između 10 i 20 minuta. Ipak, ako imate zdravstvene probleme, može da vam bude potrebno 30-40 minuta da zaspite. U ovom slučaju, dobra higijena sna može da vam pomogne da se pravilno odmorite, smatraju stručnjaci za spavanje.
Higijena spavanja je predstavljena radnjama koje preduzimate pre spavanja, a koje mogu da utiču na kvalitet vašeg sna. Preporučljivo je da odmarate pola sata pre spavanja da biste se opustili i učinili to nekom vrstom noćne rutine pre spavanja, rekao je medicinski psihijatar dr Dejv Rabin.
Možete da koristite jednu od tehnika meditacije koja će vam pomoći da se opustite. Takođe je dobro da prestanete da koristite mobilni telefon najmanje sat vremena pre spavanja. Uverite se da soba ima konstantnu temperaturu i da je tamna bez drugih izvora plave svetlosti.
Šta vam telo govori kada brzo zaspite?
Ako vam je potrebno da zaspite samo nekoliko minuta nakon ležanja u krevetu, to ne mora da znači da se suočavate sa zdravstvenim problemima. U nekim slučajevima, ipak, ovo može da bude signal da se nešto dešava u telu. To može da bude znak iscrpljenosti tela, koje se oseća preopterećeno i treba mu više oporavka i odmora. To takođe može da bude pokazatelj da ne spavate kvalitetno. Vaš lekar može da vam pomogne u odgovarajućem lečenju na osnovu porekla vaših problema.
Šta vam telo govori kada vam je teško da zaspite?
Poteškoće sa uspavljivanjem mogu da budu simptom nesanice, hroničnog bola ili psihičkog stanja. Ako često imate problema da zaspite, dugo nakon što ste se smestili u krevet, možda ćete imati posla sa anksioznošću ili hroničnim stresom. Stres, anksioznost i druge emocionalne brige mogu da izazovu nesanicu, što dovodi do preaktivnog simpatičkog nervnog sistema. U osnovi počinje da kontroliše mehanizam borbe ili bežanja tela oslobađanjem kortizola, koji je hormon stresa.
Vremenom, nesanica može da dovede do depresije, pa se preporučuje da potražite savet stručnjaka za rešavanje ovog problema. Poteškoće sa zaspavanjem takođe mogu da budu problem uzrokovan nedostatkom rutine spavanja. Ako ste u poslednje vreme imali zauzet raspored, davanje prioriteta rutini spavanja može da izgleda kao izazov, piše Parade.com. Možete da počnete sa malom promenom koja se odnosi na poštovanje vremena kada svakog dana idete u krevet. Ova navika može da vam pomogne da uživate u kvalitetnom snu i dubokom odmoru koji će omogućiti vašem telu da se oporavi.
