Sezona pečuraka je počela, a evo koje su najzdravije na našim prostorima, a koja je najotrovnija!
Pečurke mogu da budu veoma ukusne i odlično se kombinuju uz različita jela. Takođe, od njih mogu da se prave i "lekovita" sredstva. Međutim, pored onih jestivih, postoje i otrovne. Trovanje više osoba prošle godine u Šapcu diglo je javnost na noge.
Nataša Bižić iz Mikološko-gljivarskog saveza Srbije i Živan Relić iz Ekološko-gljivarskog društva, gostujući na Prva TV objasnili su koje su najzdravije i kako sprečiti trovanje pečurkama.
Kako je na samom početku objasnio Živan Relić iz Ekološko-gljivarskog društva, gljive delimo na jestive, na uslovno jestive - koje treba termički obraditi pre pripreme i otrovne. Dodao je da obični građani ne mogu da prepoznaju koje gljive spadaju u prve dve grupe, već su u tome vični stručnjaci. Prilikom branja i sakupljanja pečuraka uvek je poželjno da pođe neko od poznavaoca istih.
Takođe, Nataša Bižić iz Mikološko-gljivarskog saveza Srbije navela je nekoliko lekovitih gljiva koje rastu na našim prostoroima. To su: čaga, brezova guba i hrastova sjajnica. Najpre, ove pečurke nisu jestive, već se od njih prave lekovite tinkture.
Kako su stručnjaci naveli, najopasnija pečurka od koje treba "bežati glavom bez obzira" jeste zelena pupavka. Nalazi se od jula do oktobra, pretežno u listopadnim šumama, naročito ispod hrastova i može da dovede do smrtnog ishoda. Nalazi se od jula do oktobra, pretežno u listopadnim šumama, naročito ispod hrastova.
Momčilo Daljev, predsednik Gljivarskog društva u Novom Sadu, opisuje da zelena pupavka izaziva najveći broj slučajeva trovanja koja se završavaju smrtnim ishodom. Šešir joj je gladak, bez krpica i veoma varijabilne boje, od zelene preko žućkaste pa do smeđe, ali uvek sa jačom ili slabijom primesom zelene boje. Listići, drška, prsten i ovojnica su joj beli, ali drška često može imati zelene prelive.
