Zbog čega ljudi previše jedu i ne mogu da prestanu, a neki opet mogu ceo dan da preguraju bez hrane? Evo odgovora!
Ako ste se ikada zapitali zašto previše jedete ili čak uopšte ne unosite hranu kada ste zaljubljeni, tužni, ljuti ili pod stresom, evo odgovora! U emisiji "Ordinacija" na RTS-u doktorka i psihoterapeut Vesna Danilovac govorila je u kakvoj su vezi prejedanje i emocije.
"Hrana je izvor života. Postoji primarna i sekundarna. Primarna hrana je ona koje ne dolazi se ne nalazi na našem tanjiru i kada je imamo dovoljno, mi manje posežemo za sekundarnom", objasnila je doktorka i dodala da su namirnice primarne hrane svi mogući odnosi sa ljudima, ljubav, fizička aktivnost, kao i karijera i uspeh.
Kako je i sama naznačila kada nam je duša sita, telo nije gladno! A naročito negativne emocije poput tuge, besa i straha izazivaju prazninu u nama i potrebu za hranom. Onog trenutka kada uzmemo zalogaj prestaje kontakt sa emocijom, ma koliko ona bila intezivna. I to upravo znači da ništa ne osećamo dok jedemo, potvrdila je doktorka.
Ali kako izbeći prejedanje?
"Ne samo negativne emocije, već i stres i sreća teraju na prejedanje. Mi često prazninu koju imamo u sebi zatrpavamo hranom. Takođe, osećaj tuge i nedostatak bliskosti i ljubavi, kao i negativne emocije razvijaju emocionalnu glad, a koja se razlikuje od fiziološke", pojasnila je doktorka Danilovac. A evo kako da ih razlikujemo?
Fiziološka glad nastaje postepeno i možemo da je kontrolišemo i izdržimo. Međutim, emocionalna glad je neizdrživa. Prema doktorkinim rečima, često tada imamo potrebu da jedemo posebnu vrstu hrane, kao što je određena pica ili slatkiš i ne možemo da osetimo kada je dovoljno. A granica i sam kraj nastaje onog trenutka kada nam želudac signilizira da više u njemu nema mesta. Pa tako, na primer, čokolada je najčešće povezana sa potrebom za ljubavlju.
Zašto neki gladuju?
"Pored ljudi koji se prejedaju, postoje i oni koji ne jedu uopšte kada su tužni, besni ili pod stresom. Ovi drugi su razvili drugačiji mehanizam borbe protiv stresa", objasnila je doktorka i dodala da to može da bude veoma štetno po zdravlje, jer se tada u velikoj meri luče hormoni stresa koji negativno utiču na imunitet i na gubitak telesne težine. A najbolje rešenje koje je ponudila doktorka Danilovac jeste da se u što većoj meri povećamo fizičku aktivnost kada se nađemo u određenoj stresnoj situaciji. To može da bude šetnja, vežbanje ili jednostavno spremanje kuće. Zanimljivo je da se među glavnim okidačima zašto dolazi do prevelike potrebe za hranom nalaze: nedostatak ljubavi i seksa.
Za kraj, doktorka je naznačila kako su u našem organizmu, s psihološke tačke gledišta, određeni organi veoma povezani. Pa tako, usta su na neki način, drugi oblik vagine, jer glad za seksom pojačava potrebu za hranom i ovo važi isključivo za žene.
