Kakve posledice može korona da izazove kod dijabetičara i koja grupa obolelih je ugroženija?
Od samog početka pandemije korone, stručnjaci upozoravaju da su određene grupe ljudi ugroženije i u većem riziku od fatalnih posledica infekcije ovim virusom. Osim starijih, osoba koje su obolele od kancera, srčanih i plućnih bolesnika, u najvećem riziku su gojazne i osobe sa dijebetesom, pogotovo one kojima se šećer loše regulisan.
Zašto je to tako, objasnila je prof. dr Katarina Lalić, endokrinolog sa Klinike za endokrinologiju, dijabetes i bolesti metabolizma Kliničog centra Srbije.
"Naravno, odmah se postavilo pitanje zašto je to tako i da li i mlađe osobe sa tipom 1 dijabetesa imaju isti rizik. Detaljnija istraživanja su nam relativno brzo dala neke odgovore. Pojednostavljeno, pokazalo se da kod gojaznih osoba postoji izrazita inflamacija ili zapaljenje u masnom tkivu koje, u sadejstvu sa aktivnošću virusa, dovodi do izuzetno burnih zapaljenskih, sistemskih reakcija, a ako postoji i povišena glikemija, kao u dijabetesu, ta kombinacija napravi situaciju koja bi se mogla uporediti sa pravim požarom u organizmu. Jasno je da u takvim uslovima stradaju ne samo pluća već i drugi organski sistemi, pre svega kardiovaskularni. Kasnije smo svi postali svesni da ovaj korona virus dovodi do sistemske bolesti, da to nije nalik gripu i da ostavlja brojne posledice, pre svega na srce i nervni sistem, što sada već svi zovemo produženi kovid", objašnjava dr Lalić za "Blic Ženu" .
Kad je reč o dijabetičarima, verovalo se da su ugroženiji insulinozavisni, odnosno oni koji imaju dijabetes tipa 1, u odnosu na one sa tipom 2 koji ne primaju insulin već zamensku terapiju koja ima zadatak da uravnoteži šećer u krvi u kombinaciji za ishranom. Ispostavilo se da to nije istina.
"Istraživanja su ukazala da oboleli od tipa 1 dijabetesa, ukoliko je dijabetes regulisan i vrednosti glikemija pod kontrolom, nemaju takav rizik kao oboleli od tipa 2 dijabetesa", kaže profesorka sa Klinike za endokrinologiju, dijabetes i bolesti metabolizma KCS i ističe da terapija za kovid svakako pogoršava stanje kod pacijenata koji su oboleli od dijabetesa tip2.
"Budući da se u toku lečenja kovida 19 prema protokolu u težim slučajevima primenjuju i lekovi iz grupe kortikosteroida, koji značajno podižu nivo šećera u krvi, veliki broj pacijenata sa dijabetesom je morao biti preveden na insulin, kao najefikasnije sredstvo za korekciju glikemije. Srećom, mnogima od tih pacijenata posle oporavka od infekcije insulin više nije potreban, nego se vraćaju na svoju osnovnu terapiju koja je primenjivana pre infekcije", zaključila je doktorka.
