Postkovid sindrom je vrlo ozbiljna i zabrinjavajuća stvar, pokazale su studije sprovedene širom sveta, a o tome svedoče i naši lekari. Evo koji postkovid problemi se najčešće javljaju!
Od izbijanja epidemije korona virusom u Srbiji je do sada zaraženo 1.425.147 ljudi, u proseku skoro svaki peti građanin, a mada su se od bolesti izazvane kovidom-19 mnogi uspešno izlečili, sve je više onih koji i mesecima posle preležane infekcije osećaju blaže ili teže tegobe. Srčani udar, moždani udar, podrigivanje, dijareja, promene raspoloženje, hrkanje, crvenilo očiju, pa čak i smanjenje penisa i problemi sa intimnim odnosima, samo su neke od posledica zaražavanja kovidom koje mogu da potraju i po nekoliko meseci posle preležane infekcije, pokazale su studije koje su sprovedene širom sveta.
Neke od tih studija otkrivaju da oko 30 odsto pacijenata s kovidom ima posledice i posle nekoliko meseci - pored umora, teškoća s disanjem, problema sa srcem, pamćenjem i takozvane moždane magle, mogu da se razviju i novi simptomi, koji se nikada nisu manifestovali pre i tokom bolesti, kao što su emocionalna labilnost, poremećaji raspoloženja, anksioznost i nesanica.
Dr Radmila Šehić, specijalista opšte medicine u Zavodu za hitnu medicinsku pomoć, rekla je za Kurir da je postkovid sindrom individualan i da nije isti kod svakog pacijenta.
"Na to dosta utiče kada je pacijent preležao virus, da li je na početku epidemije, kada je virus bio najagresivniji, ili sada kada hara omikron, koji daje blaže kliničke slike. Ono što je primetno kod većine pacijenata koji se javljaju lekarima je da su posle preležane infekcije malaksali, imaju gubitak energije i snage i imaju stalnu potrebu za odmorom. Mnogi od njih imaju i gubitak apetita i blage vrtoglavice. To su neki najčešći blaži simptomi", kazala je dr Šehić i dodala:
"Ono na šta bi ljudi trebalo da obrate pažnju i da se obavezno jave lekarima je ukoliko posle virusa imaju problema sa disanjem ili poremećajem srčanog ritma. To su najčešći teži oblici postkovid sindroma. Kod onih pacijenata koji su i pre infekcije imali neku bolest posle kovida dolazi do pogoršanja primarne bolesti".
Državni sekretar u Ministarstvu zdravlja dr Mirsad Đerlek rekao je nedavno da je veoma opasan postkovid sindrom, koji uglavnom svi zaboravljaju.
"Mladi imaju lakšu kliničku sliku i prebole kovid, ali dešava se da se ti isti pacijenti posle nekoliko meseci vraćaju sa infarktom miokarda, sa moždanim udarima. Nije sve rešeno kada završite s kovidom-19. Postkovid sindrom je vrlo ozbiljna i zabrinjavajuća stvar", rekao je dr Đerlek za RTS.
Takođe, i urolog i seksolog prof. dr Aleksandar Milošević istakao je da korona virus zahvata krvne sudove i ćelije, a mada novi soj korone omikron ne podiže d-dimer, on utiče na psihu, kao i na našu seksualnost.
"Moguće je da korona utiče na smanjeni broj spermatozoida, ali na to utiče i sam način života, jer to zavisi i od toga koliko se krećemo. Testosteron se stvara kretanjem. Ako samo sedimo u kući i za kompjuterom ili telefonom, dolazi do pada. Nama će možda trebati cela godina da se vratimo u normalu nakon svega ovoga. Suština je da muškarac mora da ode kod urologa na ispitivanje", rekao je prof. dr Milošević u emisiji "Puls Srbije" na Kurir televiziji i dodao:
"Korona nikako ne utiče na smanjenje polnog organa kod muškaraca, već on samo može izgledati manje ukoliko zbog različitih faktora ne može da postigne svoju punu erekciju. Reakcija penisa se dovodi u vezu sa smanjenjem potencijala, ali ne i same veličine polnog organa. Ako dođe do depresivne faze, straha, on prirodno ne može da dostigne punu erekciju, pa deluje da je manji", objasnio je prof. dr Milošević.
Srčani i moždani udar
Studija sprovedena na skoro 50.000 kovid pacijenata iz Velike Britanije pokazala je da je u toku prvih šest meseci posle oporavka broj srčanih udara bio dva i po puta veći. Druge studije su primetile povećanje neuroloških oboljenja, moždanih udara, pa i neuropsihijatrijskih oboljenja u postkovid populaciji.
Problemi s pamćenjem
Američka istraživanja su dokazala da korona virus napada i naš centralni nervni sistem, te da zato i u postkovidu utiče na koncentraciju, na memoriju i mogućnost pamćenja i učenja. Pokazalo se da je moć koncentracije posle korone umanjena najmanje četiri nedelje i da se stvara neka vrsta moždane magle.
Dijareja
Studija "ZOE kovid simptom" otkrila je da se verovatnoća dobijanja dijareje s kovidom-19 povećava što su pacijenti stariji. Pogađa deset odsto dece, ali i 30 odsto odraslih starijih od 35 godina. Dijareja je rani znak infekcije novim korona virusom - počinje prvog dana infekcije i povećava intenzitet u prvoj nedelji bolesti.
Podrigivanje
Studija objavljena u časopisu Lanset pokazala je da je 44 odsto bolničkih pacijenata iz Kine imalo stomačne probleme tri meseca po izlasku iz bolnice. Od 117 ispitanih pacijenata svaki deseti se žalio na podrigivanje, koje je bilo češće nego pre zaraze novim koronom.
Smanjenje penisa
Studija koju je sproveo Kraljevski koledž pokazala je da je 3,2 odsto muškaraca koji su preležali kovid-19 primetilo smanjenje dužine penisa. Stručnjaci pretpostavljaju da je to verovatno rezultat erektilne disfunkcije, koja može da se javi usled infekcije virusom.
Problemi sa intimnim odnosima
Osobe koje su preležale kovid prijavljuju probleme sa intimnim odnosima mesecima posle zaraze. Studija Kraljevskog univerziteta u kojoj je učestvovalo 3.400 ljudi, a koji su imali korona virus ili su sumnjali da su se inficirali, utvrdila je da je 14,6 odsto muškaraca i osam odsto žena imalo disfunkciju u intimnom životu kao deo dugog kovida. Istraživanja su pokazala da kovid može da izazove erektilnu disfunkciju kod muškaraca.
Znojenje
Jedan od karakterističnih simptoma zaraze omikron varijantom je obilno noćno znojenje. Ono može da bude veoma neugodno, posebno ukoliko je jedan od partnera bolestan i deli postelju s partnerom koji nema kovid.
Hrkanje
Apneja u snu pogađa 7,1 odsto pacijenata s dugim kovidom, pokazala je studija Kraljevskog koledža. Glavni simptom ovog stanja je hrkanje i može da bude prilično ozbiljno, jer osoba koja hrče tokom dana može da se oseća umorno.
Promena raspoloženja
Studija Kraljevskog koledža otkrila je niz simptoma dugog kovida, a jedan od njih odnosi se na promenu raspoloženja. Četvrtina ispitanika prijavila je da češće oseća bes posle preležane infekcije novim korona virusom, a 7,4 odsto prijavilo je agresiju. Više od polovine ispitanika prijavilo je razdražljivost posle infekcije.
Istraživačima je teško da razlikuju da li su ovi simptomi direktna posledica infekcije koronavirusom ili odnosa prema pandemiji i stresu koji je izazvala.
Crvenilo očiju
Kod nekih osoba koje imaju infekciju kovidom može doći do iritacije očiju. Svetska zdravstvena organizacija (SZO) ovo navodi kao manje uobičajen simptom infekcije novim korona virusom. Istraživanje Kraljevskog koledža o simptomima dugog kovida pokazalo je da je oko 15 odsto ljudi prijavilo konjunktivitis.
