"PRESUDIĆU MU AKO SE ISPOSTAVI DA JE KRIV": Šok intervju detektiva sa ocem osumnjičenog za ubistvo Danke

"Rade domaćine drago mi je što sam došao kod tebe, ali nije mi drag povod što sam došao. Da ti kažem dobar dan, znam da ti nije dobar dan, ali takav je red. Rade lijepu kuću si pravio. Pravio si je svojim sinovima. To mi najviše krivo", rekao je Braca Zdravković, privatni detektiv koji ima svoju emisiju na Jutjubu i koji je odradio intervju sa Radoslavom Dragijevićem. On je otac prvoosumnjičenog za ubistvo djevojčice Danke Ilić koja je 26. marta nestala u Banjskom Polju. Do danas tijelo djeteta nije pronađeno.

Njegova supruga Svetlana preminula je od srčanog udara nakon hapšenja oba sina i muža. Jedan sin joj je preminuo u pritvoru, dok je drugi osumnjičeni još uvjek pod istragom.

 "Vaše supruge nema fizički, ali pretpostavljam da je uvjek prisutna u vašim mislima? Jeste li je sanjali?", postavio je pitanje detektiv Zdravković:

"Sanjao sam. Pa ja obično ustajem oko četiri sata. I ona kaže: 'Pusti televizor.' Ona je voljela televizor. Imala ovdje u svojoj sobi. I voljela je vlašku muziku. Kad pustim jednu pjesmu spominjem je. Voljela je većinom sve pjesme koje su izvorne da tako kažem. Evo stvari još stoje na na krevetu. To ne mogu da ne zaboravim nikad. Sad sam počeo pomalo da pratim vijesti, ali me više ne interesuje televizor. Ako me tamo u zatvoru nije interesovao, tako me ne interesuje ni ovdje", rekao je Radoslav Dragijević.

Detektiv ga je pitao da li ima rešenje pod kojim je uhapšen.

"Imam bre puna torba i zapisnici o svjedocima i o svemu. I o njihovim, a i o našim. Bez rešenja su me pustili, noću. Rekli su mi: 'Možeš da se braniš sa slobode'. To su mi rekli. Nisu mi rekli da su me uhapsili zbog saučesništva nego pravac na poligraf i odmah za Zaječar. Na poligrafu sam bio u Boru. Pa su me vratili me ponovo ovdje, pa ponovo u Zaječar. Pitanja sa poligrafa su bila sve maltene bila lažna pitanja. Prvo pitanje bilo za Borsko jezero: 'Da nije bačena u Borsko jezero?' Posle jedno pitanje da ne kažem da mi je otac Jovan nego neka lijeva imena. Onaj jedan od njih kaže: "Znaj da ti je sin umro." Meni nije ni trebalo više", rekao je Dragijević.

Rade je kako kaže, imao samo jedan incident kada je ušao u zatvorsku sobu, zato što je jedan od zatvorenika u želji da se domogne Radetove terapije, odnosno da uzima njegove ljekove za smirenje tražio od Radeta da od zatvorskog ljekara traži pojačanu terapiju.

"Imao sam jednog nezgodnog. Ispitivao me kao da je inspektor. Htio maltene da me bije. Koji si bre ti da ti mene biješ? I onda zovemo komandira i onaj ga je odmah isterao odatle. To je prvo moje iskustvo sa takvim ljudima, jer ima i drogiranih. Htio je jedan da mi ukrade liekove. On je mislio da pijem bromazepam. Bio je gore na krevetu, pa je sišao dolie, a ja bromazepam nemam. Ovi mi ne daju c9ielu kutiju, nego sam imao liekove za srce. Ako bi uzeo ono da popije i umre odgovorao bih ja za njega 'majke mu ga spalim'..., jer on ne zna šta pije. Sreo sam i ubice i kriminalce i svašta. Bio je jedan koji je ubio ženu. Onaj iz Bora Petrović. Sad ga zovu general. On bio neki major, nemam pojma šta bio. Nije se loše ponašao prema meni, nego nije imao para. Većinom se grebao. Terao me odmah da pišem Vanji, onoj sudiji. Ti mora da pišeš - kaže. 'Tražim advokata po službenoj dužnosti', jer ga ne plaćaš, plaća ga država. Ovoga morao sam da platim 600 eura", rekao je Dragijević i rekao šta pričaju zatvorenici o slučaju Danke Ilić:

"Pričaju kao da ja znam gde je sakrivena, znam gdje je ubijena. A ja nemam veze sa tim. Jer nisam ni mrdnuo ja odavde. Ja sam još uvjek osumnjičen, sad bi trebalo da idem i ja na saslušanje, ali piše da nije obavezno da prisustvujem. Pa šta ću da slušam ja njihove svjedoke? Kad ja i ne znam. I odakle se oni sad javjaju posle tri mjeseca? Ja mislim da je dijete živo. To je moje mišljenje. Ne mora da bude... Nije zvanično."

Rekao je da je svoje sinove vaspitavao da budu dobra djeca i dobri ljudi.

"Nisam ni očekivao ovo. Ja kad sam čuo šta se odigralo... Kažu da mi je drugi sin dobio infrakt i žena mi je umrla... Faktički ugašena porodica načisto", rekao je Rade Dragijević i dodao da veruje da njegov sin nije ubio djevojčicu Danku Ilić:

"Ja to vjerujem i tako mislim. Nema DNK, nema tijela, nema... ali ja ne mogu da dam garanciju. To samo mogu da znaju oni koji su je ubili, šta ja znam kakve mućke se radile tu... Ja nisam bio tamo uopšte", rekao je Dragijević.

Ispričao je i da li mu u selu vjeruju da on i njegova porodica nisu krivi za ovaj zločin.

"Pa neki vjeruju da nismo krivi. Sad sam vidio i koji su prijatelji i koji su neprijatelji. To je vazda bilo - I u dobru i u zlu. Najpoštenija je ispala ova komšinica odavde: Silvana. Onda Vlasta Blagojević, Piki. On se lomio stvarno pomagao, svaka mu čast. I još jedna rođaka. Strašno je kad odjednom ostaneš u četiri zida. Srećom što eto terapija me malo smiruje. Samo Bog zna da l' ću da izdržim? Ja sam voleo svoju suprugu. Pa mi smo delili dobro i zlo i slagali smo se u svemu. Idem skoro svako jutro kod supruge i sina na grob, palim sveće. Žena bila mi naj, naj, kako da kažem najvernija na neki način. Ne mislim vjerna zbog drugog, nego najbolje smo se slagali. Dok djeca, oni se odvajaju. To je normalno. Najviše se vole djeca, ali najviše mi nedostaje supruga", rekao je Dragijević detektivu.

Dragijević je rekao da se nada da će njegov drugi sin izaći iz zatvora.

"Ja se nadam, ne znam. Smatram da je priznanje zločina bilo prinudno. Iznuđeno aj stručno, ja sam seljak. Znam kakvi su sinovi bili ovde, a znaju i komšije. Oni se ni sa kim nikad nisu ni pobili, nisu se svađali. Nego čim se opiju odmah dolaze kući. Dejan je bio malo živčan od kad se isekao na motornu testeru. Ima od tad problem malo sa živcima - mislim da budem iskren. A ovaj mali kad se opije taj odmah legne ko zaklan, ne dira nikog. Dejan je imao i infrakt. Slabo sam poznavao njegovog kolegu pošto je on iz Luke. On radio, pa napustio, pa opet došao, jedva su ga primili posle. Možda je jedan pio tog dana, ali ne verujem obojica da su pili", rekao je Dragijević i za kraj otkrio kada bi imao pravo na jednu želju - koja bi to želja bila?

"Znači volio bih da kad ustanem da budu svi sa mnom u sobi, da su živi i zdravi. Da porodica djevojčice bude zdrava. Da je djevojčica živa sa svojom majkom. Ja vjerujem da je moj sin je nevin. Ali ako se ustanovi da je nešto kriv da mi dozvoli sud da mu ja presudim", rekao je Dragijević.