Penzionisani neuropsihijatar i dečiji psihijatar ukazao je na detalje koji bi mogli da odgovore na pitanje u kakvom je zaista odnosu bio K. K. sa ostalom decom.
Dečak K. K. (13) osumnjičen je da je u sredu, 3. maja, u beogradskoj OŠ "Vladislav Ribnikar" usmrtio osmoro đaka i školskog čuvara. Tog dana ranjeno je šestoro dece i nastavnica. Ovim povodom penzionisani neuropsihijatar i dečiji psihijatar iz Užica dr Zoran Dimitrijević ukazao je na detalje koji bi mogli da odgovore na pitanje u kakvom je zaista odnosu bio K. K. sa ostalom decom.
Dimitrijević je postavio pitanje šta je urađeno kad je K. K. premešten u drugi odeljenje, da li se sa njim razgovaralo i da li je tu bio prihvaćen, navodeći da očito nije bio. Penzionisani neuropsihijatar i dečiji psihijatar je u svojoj karijeri što preventivno, što kurativno, radio sa preko 60.000 dece.
Prema njegovim rečima tri detalja dosta govore o tome kakav je odnos imao osumnjičeni sa ostalom decom. "Činjenica da nije prihvaćen ni u novom odeljenju, što implicira da je problem ipak bio u njemu, zatim da je u novom odeljenju bio u razredu sa odlikašima, decom sličnom sebi, koja nisu imala razloga da ga zadirkuju zbog toga i konačno, podatak da je vrlo brzo po premeštaju, umesto da da šansu novoj sredini, on počeo da pravi spisak za ubistvo", naveo je Dimitrijević.
Kako kaže, kod nas je praksa kad dete ima problem u školi koji ne može da se reši da se premesti u drugo odeljenje ili drugu školu, naročito ako je neprihvaćen i u konfliktu sa okolinom. "Smatra se da će promena sredine doprineti poboljšanju, ali, nažalost, to dete se stručno ne prati da bi se utvrdilo da li je u pitanju mentalni poremećaj ili poremećaj ponašanja kod zdravog deteta. Samo dan posle tragedije u OŠ „Vladislav Ribnikar“ dobili smo potvrdu tome kada je bivša učenica gimnazije "Ruđer Bošković" nožem povredila učenika i profesorku, pa je privedena u psihijatrijsku ustanovu", kaže dr Dimitrijević.
On predlaže da se kao zakonska odredba uvede da svako dete, koje napravi nešto neželjeno, uputi na opservaciju u zdravstvenu ustanovu, a time bi se, smatra, rešile mnoge stvari. Rad sa decom koja su primetno napadna, agresivna, ili pak povučena i izolovana od sredine u socijalnom smislu, dodaje penzionisani lekar, zahteva timski rad na donošenju procene njihovog zdravstvenog stanja i neprekidno praćenje.
"Pre nego što je ubio osmoro školskih drugova i čuvara dečak nije ništa napravio, ali je indikativno što je bio povučen i neprihvaćen. Za psihijatriju su uočljivija deca koja su povučena, izopštena iz okoline i nemaju pravu komunikaciju sa vršnjacima, od dece koja su živahna, slobodnija", objašnjava lekar.
Simptomatično je, ukazuje dr Zoran Dimitrijević, da odličan đak koji je pritom postizao uspehe na takmičenjima, traži premeštaj u drugo odeljenje zato što ga ne prihvataju drugovi među kojima takođe ima odličnih đaka. "Ako ga đaci nisu prihvatili ni u drugom odeljenju to ukazuje da je problem postojao kod njega. Da li je se iko zapitao u školi zbog čega deca ne prihvataju odličnog đaka i dobrog dečka. Koliko sam razumeo, odmah posle prebacivanja u drugo odeljenje on je počeo da pravi plan kome će da naudi. Voleo bih da čujem od nekoga iz škole da kaže da li se sa njim i njegovim roditeljima razgovaralo o razlozima zašto traži premeštaj i kasnije kada je prebačen u drugo odeljenje", navodi Dimitrijević.