Skiper i licencirani spasilac Danko Pljevaljčić otkrio je do sada nepoznate detalje o tome kako se telo ponaša u vodi, koliko je presudna spremnost i veština plivanja, kao i da li je Matej Periš imao šanse da preživi.
Podsetimo, MUP Srbije zvanično je saopštio da je DNK analizom tela koje je 18. maja pronađeno u Dunavu, na Adi Huji, utvrđeno da se radi o hrvatskom državljaninu Mateju Perišu (28) čiji je nestanak prijavljen policiji u Beogradu 31. decembra prošle godine. Prema preliminarnom nalazu obdukcije smrt je nastupila nenasilnim putem, saopštio je MUP.
Prvih dana Matejevog nestanka oglašavao se njegov otac, koji je govorio da je Matej trenirao vaterpolo, te da je nemoguće da se utopio. Da li to što je Periš bio vrsan plivač ima ikakvog značaja u ekstremno hladnoj vodi objasnio je stručnjak za brze reke i hladnu vodu, skiper Danko Pljevaljčić.
"Dužina boravka u hladnoj vodi zavisi od fizičke spremnosti čoveka i od toga koliko je navikao da svoje telo izlaže ekstremnim uslovima. Postoje ljudi koji se tuširaju hladnom vodom i njihovo telo je spremnije na niske temperature od onih koji to ne praktikuju. Tu se ishod ne razlikuje - kraj im je potpuno isti, razlikuje se samo dužina boravka, oni mogu duže da izdrže u vodi pre nego što telo počne da se bori protiv toga. Bez adekvatne opreme, svako je u vodi te temperature osuđen na smrt", kaže Pljevljačić.
Prema njegovim rečima, da je plivao u moru, teško da bi ishod bio ovakav, jer kada je temperatura vode veća, telo ne stvara takav odgovor. Kada se umori, u toplijoj vodi može i da odmori, pa da nastavi da pliva, u ovom slučaju, sekunde su u pitanju.
"Nebitno je koliko si dobar plivač, čak i kada ti se čini da bi mogao nešto tako da preplivaš - ne možeš. Kada uđeš u tako hladnu vodu u prvom minutu te 'udara' adrenalin, još ako si pio alkohol - ti i ne osetiš to, već u drugom minutu kreće problem. Tada se već znatno smanjuje fizička sposobnost, dolaziš u fazu da više ne možeš da se vratiš do obale, ne veruješ šta ti se dešava, jer nisi u stanju da plivaš. Već nakon pet minuta sva krv iz ruku i nogu povlači se u unutrašnje organe, kako bi ih zaštitilo od hladnoće", objašnjava Pljevaljčić.
Pljevaljčić je naglasio da bi Matej svakako izgubio život nakon skoka u tako hladnu reku Savu.
"Matej Periš nije imao nikakve šanse da preživi, bez obzira na njegovu fizičku spremnost i umeće, bez obzira na to što je odrastao na moru, trenirao vaterpolo i bio vrsan plivač. Kao što sam i rekao, u prvom minutu skočio mu je adrenalin, došao je donekle, a nakon toga drastično mu je opala sposobnost. Nije mogao ni da proba da pluta, telo se već ukočilo, bio je, verovatno, svestan toga što mu se dešava, a praktično paralisan, jer su ruke i noge ostale bez krvi. To je kao da si invalid, kao biljka, svega si svestan, ali ne možeš da reaguješ", kaže on.
On je objasnio da nakon paralize sledi sledi utapanje, i da tada voda prednji deo tela povuče na dno.
"To, kada će voda izbaciti telo zavisi samo od temperature vode. Ako je hladno - telo se sporije raspada, a ako je topla voda - telo se raspada znatno brže, iako voda čuva spoljašnjost, unutrašnji organi istrule. Kada se telo napuni gasovima od truljenja, ono kreće na površinu, to se desilo i sada. Jedino što je, možda, moglo da Perišu pomogne, je to zaštitno neoprensko odelo, od tri ili pet milimetara, to bi mu održalo temperaturu i sačuvalo energiju da dopliva do obale, međutim, situacija nije bila takva", kaže Pljevaljčić.