Kažu da bi mediji trebalo da nameću važne teme. Ovo je jedan takav pokušaj.
U pozadini naizgled važnih društveno-političkih zbivanja u stabilnim zemljama kao što je naša BiH - poput otvaranja 10 kilometara autoputa, i manje važnih stvari kojima se bave zaostali narodi na Pirinejskom poluostrvu, koji nisu ratovali zbog granica kad smo mi normalni to činili pa moraju sad – odvija se se veoma važna i teška borba o kojoj se ne govori mnogo.
Početkom meseca avgusta i tokom celog septembra na našu zemlju spusti se jedna strašna pošast. Narod zatvara prozore i navlači roletne. Najosjetljiviji se trude i da ne izlaze van, ili da se sklone dok nevolja ne prođe.
"Da li će ovo ikad prestati?", pitaju se i šapuću.
A nije u pitanju predizborna kampanja.
Zbog ovog zla se do tad normalni i zdravi ljudi ujutru bude zakrvavljenih očiju, mrzovoljni, ljuti na život i na radne obaveze, baš kao da su prethodne večeri gledali sve centralne informativne emisije na našim televizijama, u komadu i bez prestanka.
Do juče jedni drugima nepoznati, u gradu, preko kafanskih stolova, ovi ljudi međusobno upućuju mutne poglede pune razumevanja. Iz nužde međusobno se prepoznaju i zbližavaju. Nešto kao stranke Saveza za promene u godini pre izbora.
Čekajući u redovima i na autobuskim stanicama u strahu da ne budu otkriveni tiho razmenjuju kodirana pitanja i odgovore: "flonidan" ili "presing", "ksizal" ili "ksados"?
Prirodna sredstava protiv sezonskih alergija
Ko su ljudi iz ove kratke horor priče? Reč je o svima nama koji smo alergični na ambroziju jednu od najpoznatijih i najopasnijih alergenih biljaka na svetu.
Njih ćete prepoznati lakše nego "herbalajfere": hodaju oguljenog crvenog nosa iz kojeg neprestano curi. Oglašavaju se specifičnim kijanjem koje prati psovka; po džepovima skrivaju već sasušene maramice od juče u koje, na zgražavnje onih normalnih, neprestano šmrču.
Prema poznatoj mudrosti koja kaže da prvo treba upoznati neprijatelja da biste ga lakše uništili, i ja sam se u protekla dva meseca bacio na detaljno proučavanje ambrozije s kojom se neuspešno borim već pet godina. I naučio sam neke neverovatne stvari.
Prva je da ambrozija udara iznenada i bez najave. Svaka računica s ambrozijom je neizvesna. Ako niste bili alergični do sada ne mora značiti da nećete biti sledeće godine. Ako ste bili ove godine, možda sledeće nećete biti, pa je svakom od nas alergičnih bliska tzv. papanska politička filozofija po kojoj ste u septembru opozicija, a u novembru niste – i obrnuto. Jer sve zavisi koliko ste imuni i alergični na neke stvari.
Zanimljivo je da se ambrozija, kao i bilbordi sa likovima političkih kandidata na izborima, najčešće može videti pored puteva, a lako se raznosi i širi u krajevima gde je do tada nije bilo (!?). Ima je i na zapuštenom, ali i na kultivisanom zemljištu, gde sprečava razvoj drugih biljaka. Sve u svemu, užas jedan.
Ambrozija je veoma prilagodljiva i vrlo brzo se širi, brzinom na kojom bi joj pozavidio i DNS, ali za razliku od naših poznatijih i većih političkih stranaka, "partizanka", "fazanuša" i "amerikanka" kako je još zovu, je jednogodišnja korovska biljka. Tokom zime njena aktivnost se zamrzne.
Međutim, poput SzDS-a Dragana Kalinića pred izbore, u avgustu i septembru se opet aktivira i ponovo iritira alergične, ali i normalne ljude. O njenoj moći svedoči da svaka biljka proizvede 60.000 semenki godišnje, mnogo više nego PDP i SDS saopštenja, zajedno.
PAŽNJA: Ambrozija napada
I znam da ambroziju vidim i tamo i gde je nema, ali mi je lakše kada nisam sam u toj patološkoj nervozi (videti pod: „makedonski scenario“)
I zato neka izvini ministar Tegeltija, ali Ambrosia artemisiofolia je stvarno važna stvar. Bar do prvog mraza koji – literatura kaže i to – uništava cvet ambrozije i prekida sezonu alergija na trave i korove.
Ali ne bacajte maramice, imunitet nema mnogo vremena da se pripremi. Stiže zima i treba preživeti i sezonu grejanja.