Poslednjih nekoliko godina u Hrvatskoj sve češće se može čuti ustaški pozdrav "Za dom spremni", od pojedinaca ili pojedinih nacionalističkih grupa, a bilo je i predloga da bi taj poklič trebalo da se uvede u zvaničnu vojnu upotrebu.
Kako prenosi portal "Telegraf" kontroverzni ustaški pozdrav i vojni poklič su pre okupacije 1941. godine koristile ustaše u emigraciji, a od 10. aprila 1941. postaje i službeni pozdrav u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj (NDH), i smatra se ekvivalentom nacistickog "Zig hajl" pokliča i niko u hrvatskoj istoriji do ustaša nije koristio taj pozdrav.
Ante Pavelić je taj izraz, navodi portal, prvi put koristio na kraju članka pod naslovom "Ustaše, nama je sudba dosudila", iz 1932. godine, napisanog nakon takozvanog Velebitskog ustanka.
Nakon toga izraz se ustalio u njegovim pismima i proglasima, da bi na kraju postao službeni pozdrav na svim dokumentima NDH, te i na odlukama o deportacijama nevinih ljudi u logore iz kojih većina nikada nije izašla završavale su sa "Za dom spremni"(ZDS).
Do koje mere je taj pozdrav identifikovan sa ustaškim pokretom, možda najbolje svedoči radijski program ustaške Radio stanice "Velebit", koja je počela da se emituje 4. aprila 1941. godine na talasu Radio Firence, a emitovanje je počelo tekstom: "Za Dom Spremni! Za Dom Spremni! Za Dom Spremni!. Ovde radio postaja slavnog Ustaškog Stana!"
Portal prenosi da se u knjizi britanskog istoričara Rorija Jomansa "Visions of Annihilation" navodi niz dokaza da je režim NDH imao poteškoća u implementiranju novog službenog pozdrava i sve do 1942. i onda ponovno od 1944. godine, NDH je prisluškivala telefone i čitala pisma građana kako bi proverili koristi li se "Za dom spremni".
Postoje zapisi i evidentirane kazne koje su mnogi dobili jer nisu koristili ispravan pozdrav u svojim korespondencijama, a poseban problem predstavljale su razne organizacije mladeži NDH, te u nizu članaka u službenom listu, prozivani su građani koji ne koriste poklič, a objavljeno je i mnogo edukativnih članaka o potrebi korišćenja tog pozdrava.
Ali, postoji i ona "istorijska teza" vezano za poklič, a koja se najčešće poziva na operu "Nikola Šubić Zrinski", ideološki i mitološki važnoj tački hrvatske kulturne baštine, a koju je krajem 19. veka komponovao Ivan Zajc.
Portal se poziva na izjavu za Dojče vele istoričara dr Hrvoja Klasića koji kaže da je prava istina da je kao pozdrav "ZDS" uveden tek nakon osnivanja fašističke ustaške NDH i da je reč o ekvivalentu nemačkog "Zig hajl" (Sieg Heil - živela pobeda).
"Pozivao sam sve one koji šire laži da pokažu jedan jedini dokaz. To je lako proveriti. Libreto je svima dostupan. 'ZDS' u toj operi ne postoji, kao što nigde nije ni zabeleženo da je neko pre na taj način pozdravljao", rekao je Klasić.
Uzletu pokliča "Za dom spremni" možda je najviše doprineo pevač Marko Perković zvani Tompson, koji ga je ugradio u svoju pesmu "Bojna Čavoglave", jednu od najizvodenijih ratnih pesama u Hrvatskoj.
Klasić kaže da je poklič "ZDS" bio otpor onome što se događalo i iz čega je Hrvatska izlazila, te da on u sebi sumira antikomunizam, antisrpstvo i antijugoslovenstvo, s obzirom na to da su se ustaše doživljavale kao borci protiv komunizma, srpstva ili velikosrpskih ideja.
"Ustaštvo je na mala vrata ušlo kao simbol otpora, posebno u trenutku kada je Hrvatska izlazila iz jedne komunističke i socijalisticke zajednice, napadnuta od velikosrpske ideje Slobodana Miloševića", objašnjava Klasić.
Tome su, smatra on, doprineli ustaška emigracija i njeni potomci koji su početkom devedesetih počeli da se vraćaju u Hrvatsku, a ustaštvo je, dodaje, počelo da se toleriše jer se ljudi najlakse povezuju s radikalnim varijantama.