Film "Lajanje na zvezde" Zdravka Šotre romantična je priča, koja se gotovo svake godine emituje u sezoni praznika. Živahna oda mladosti, koja je nastala perom Milovana Vitezovića snimljena je prije više od dvije decenije.
Ipak, godinama kasnije mnogi nisu upoznati sa zanimljivostima koje se vezuju za ovu priču, a koje će vas nasmijati i možda vratiti u neka ljepša vremena.
Snimljena u Karlovačkoj, a govori o jednoj drugoj Gimnaziji
Radnja filma odvija se početkom šezdesetih godina u izmišljenim Moravskim Karlovcima. Avanture profesora i učenika gimnazije u ovoj provinciji i te kako su prepoznatljive, a replike svih junaka i danas se sa velikim entuzijazmom izgovaraju.
Ipak, mali broj ljudi zna da je Vitezović bio učenik Užičke gimnazije i da je u svom dijelu merodavno prenio duh starog užičkog kraja. U par kadrova možete da primijeti i takozvani "Hotel Pariz", a reditelj aludira na "Mali Pariz", kafanu koja se nekada nalazila u blizini Užičke gimnazije.
Fikcija ili stvarnost
Iako su mnogi djelovi filma čista fikcija, postoje i djelovi koji su autobiografski. Tako je u jednom svom intervjuu Vitezović otkrio da profesor Božović, čuveni vođa svih ekskurzija, koga tumači Velimir Bata Živojinović nije fiktivan lik već predstvalja odu čuvenom užičkom profesoru Milanu Popoviću.
- Profesor je bio đački lik za oduševljavanje. Na svojevrstan način oličavao je neobičnog profesora. Ima ga u Kosti Vujiću, ali je CEO u "Lajanju" kao profesor Božović - otkrio je u jednom svom intervjuu Vitezović.
Ko je bio Milan Popović?
Milan Popović je bio užički legendarni profesor istorije. O njemu su generacije gimnazijalaca pričale anagdote. Bio je omiljen među kolegama, učenicima, Užičanima. Bio je zaljubljenik planinarstvo, incijator i osnivač planinarskog društva “Tornik” u Užicu još 1937.godine.
Organizovao je planinarske izlete, ali to nije jedino po čemu je bio poznat. Predvodio je školske akcije pošumljavanja u kojima su učestvovali i mladi, ali i stariji. Godine 1950. osnovao je novo planinarsko društvo “Zlatibor”, bio njegov sekretar, predsjednik, a potom i njegov doživotni počasni predsednik. Njegova je zasluga što je planinarstvo u Užicu postalo organizovano i masovno.
Anegdote
Milan Popović godinama je štedio od svoje ne baš velike plate da bi kupio “Fiću”, a tada je bio pred penzijom. Odvezao se fićom u motel na Beloj zemlji. Dok je sjedio i mirno pijuckao piće, banuo je kondukter lokalnog autobusa i sa vrata povikao:
– Ko putuje nek izvoli u kola!
Po staroj navici profesor je skočio i ušao u autobus. Tek kad je stigao kući, sjetio se svoje nove “Fiće”.
Ovo nije jedina anegdota o profesoru. Anegdote su mnogobrojne. Kada su ocjene bile u pitanju koristio je decimale, a stalno je sa sobom nosio blokče i krio ga od ostalih učenika.
Jednom prilikom, mlaši momak mu je dobicivao dok je predavao. Iskočio je iz učionice, kroz otvoren prozor i jurio ga sve do užičke plaže. Kada ga je uhvatio, rekao mu je da je samo htio da mu pokaže da je brži od njega.