Vlada bi u narednoj godini trebalo posebnu pažnju da usmjeri na zaustavljanje tendencije rasta javnog duga i izdatih garancija, kako bi se održala makroekonomska stabilnost i osigurala fiskalna održivost, ocijenili su u Centralnoj banci.
U CBCG smatraju da je problem državnog duga značajno pitanje kojem je potrebno dati prioritet u narednom periodu.
CBCG je preporučila Vladi da u kratkom roku pripremi novu Strategiju upravljanja javnim dugom, restriktivno pristupa izdavanju novih državnih garancija, nađe mehanizme za smanjenje duga lokalnih samouprava, intenzivira aktivnosti na smanjivanju poreskog duga u cilju unaprijeđenja poreske kulture obveznika, povećanja fiskalne discipline i smanjenja poreske evazije.
Vlada bi, kako je navedeno, u kontinuitetu trebalo da nastavi sa konsolidacijom javne potrošnje i restriktivnom fiskalnom politikom i postepeno smanji učešće tekućeg i poveća učešće kapitalnog budžeta.
„Treba nastaviti jačanje fiskalne kontrole i dalje snaženje mehanizama interne i eksterne revizije svih potrošačkih jedinica budžeta i pojačati kontrolu i transparentnost finansijskog poslovanja lokalnih samouprava. Neophodno je povećati kontrolu poslovanja državnih preduzeća, u cilju smanjenja negativnih rezultata i transfera budžetskih sredstava prema njima i nastaviti aktivnosti na suzbijanju sive ekonomije“, navodi se u Preporukama CBCG u dijelu koji se odnosi na fiskalnu politiku.
U cilju smanjenja javne potrošnje, kako se dodaje, neophodno je sprovesti detaljnu analizu svih budžetskih rashodnih pozicija u okviru tekućeg budžeta. Važno je nastaviti jačanje fiskalne kontrole svih potrošačkih jedinica budžeta, kao i finansijskog poslovanja državnih preduzeća.
Iz CBCG su upozorili da su izdaci zaposlenih u državnoj administraciji i dalje visoka rashodna kategorija u budžetu, zbog čega je neophodno obaviti kontrolu i obezbijediti efikasnije sprovođenje Kadrovskog plana, kojim je definisano restriktivno zapošljavanje.
Oni su naveli da je važan faktor fiskalne konsolidacije finansijska održivost Fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje (PIO), a da penzije predstavljaju trećinu fiskalnih rashoda i nešto više od 11 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP).
„I pored dobro dizajniranih reformi u toj oblasti u prethodnom periodu, rizik predstavlja demografska struktura i rast broja penzionera. U cilju smanjenja deficita Fonda PIO neophodno je naći model za obezbjeđivanje većeg nivoa održivosti penzijskog sistema“, saopštili su iz CBCG.
Sistem javnih nabavki, kako su dodali, predstavlja prostor za ostvarenje ušteda, redukciju nepotrebnih trošenja i postavljanje prioriteta, čijom implementacijom će se te prednosti i materijalizovati. Neophodno je, kako smatraju u CBCG, u što kraćem roku usvojiti izmjene i dopune Zakona o javnim nabavkama u cilju uvođenja centralizovanog sistema javnih nabavki.
CBCG je preporučila Vladi da implementira rješenja kreirana EU dokumentom Six pack legislative, koja se odnosi na tretman ekstremnih disbalansa fiskalne politike, kako bi se u dužem roku obezbijedila ravnoteža budžeta.
CBCG je u domenu metalske industrije preporučila povlačenje države iz te oblasti i njeno prepuštanje privatnom sektoru. Vlada bi istovremeno, kako je navedebo, trebalo da traži rješenje za obnavljanje poslovne aktivnosti u Rudnicima boksita i nađe što kvalitetnijeg strateškog investitora.
U CBCG smatraju da je jedan od glavnih rizika u sektoru metalske industrije eventualni raskid ugovora o prodaji imovine Kombinatu aluminijuma (KAP) koji je potpisan sa nikšićkim Unipromom, ukoliko ta firma ne izmiri obaveze.
"Vlada bi trebalo da zauzme stav po pitanju ispunjenja obaveza Uniproma i da dobije čvrste garancije da će budući investitor zaista ulagati.
Uslov opstanka KAP-a je modernizacija proizvodne opreme i tehnologije, kako bi se dobio efikasan proizvod koji zadovoljava standarde i koji je cjenovno konkurentan na međunarodnom tržištu, ali i rješavanje pitanja snabdijevanja električnom energijom“, navodi se u Preporukama.
CBCG je među rizicima metalskog sektora navela ugrožavanje reputacije zemlje i investicionog ambijenta usljed neriješenih problema sa bivšim strateškim investitorima, dalje pogoršanje fiskalne pozicije zbog potencijalno novih troškova države prilikom rješavanja problema sektora metalske industrije i nepoštovanje ekoloških standarda poslovanja i visoki troškovi ekološke sanacije.