Dan Republike, 29. novembar se u SFRJ slavio kao peti državni praznik, a ujedno i poslednji u godini. Proslavljao se dva dana i to sve do 14. novembra 2002. godine. Tada je ukinut odlukom Savezne skupštine.
Dan republike se od Drugog svetskog rata slavio na dan kada je održano Drugo zasedanje AVNOJ-a, 29. novembra 1943. godine u Jajcu.
Da se podsetimo, AVNOJ je tada konstituisan u zakonodavno i izvršno predstavničko telo Jugoslavije, dok je kao najviši izvršni i naredbodavni organ narodne vlasti konstituisan Nacionalni komitet oslobođenja Jugoslavije (NKOJ), koji je imao sva obeležja narodne revolucionarne vlade.
Posebna odluka AVNOJ-a se još uvek pamti, jer je tada Josipu Brozu Titu dodeljena titula "maršal Jugoslavije", na osnovu predloga koji je postavila slovenačka delegacija.
Osim Dana Republike, u SFRJ državni praznici su bili i 1. i 2. januar (Nova godina), 1. i 2. maj (Praznik rada), 9. maj (Dan pobede nad fašizmom) i 4. jul (Dan boraca).
Baš kao i Praznik rada i Dan mladosti, Dan Republike je slavljen uz pompu. Organizovane su svečane akademije, počasni plotuni, đaci su dobijali pionirske marame, deljeno je ordenje. Radnici širom tadašnje države koristili su priliku da odu do rodnog sela ili na kraće putovanje.
Nakon raspada SFRJ u svim njenim republikama je prestalo obeležavanje 29. novembra, osim u SR Jugoslaviji. Od 1997. godine 29. novembar se u SRJ praznovao kao dan kada je 1945. Jugoslavija i formalno prestala da bude monarhija i postala republika.
U SRJ ovaj datum je poslednji put bio neradan 2001. godine, a naredne je ukinut odlukom Većem građana Savezne skupštine.