Više od 60 odsto ljekara smatra da ima korupcije

Više od 60 odsto crnogorskih ljekara smatra da je korupcija prisutna u ustanovi u kojoj rade.

0
A- A A+
ilustracija Foto: Mondo/ Stefan Stojanović ilustracija



To je pokazalo istraživanje "Korupcija u zdravstvu iz ugla ljekara", koje je sprovelo Sindikat doktora medicine Crne Gore u partnerstvu sa Ljekarskom komorom Crne Gore, u okviru projekta „Struka ispred politike!!!“.

Prema rezultatima istraživanja, 63,7 odsto ljekara ne bi prijavilo korupciju počinjenu od kolega, a više od polovine njih, odnosno 51,2 odsto, ne bi prijavilo korupciju počinjenu od menadžmenta u zdravstvu.

Predsjednica Sindikata doktora medicine, Milena Popović Samardžić, kazala je da je istraživanje sprovedeno na reprezentativnom uzorku od 312 ljekara (21 odsto od ukupno 1.649 ljekara), navodeći da su za određivanje uzorka korišćeni podaci iz Instituta za javno zdravlje.

Prema njenim riječima, istraživanje je pokazalo da 14,6 odsto anketiranih ljekara svoju materijalnu situaciju opisuje kao izuzetno ili uglavnom dobru, a samo 1,3 odsto njih, odnosno četiri ljekara su, kako je navela, izuzetno zadovoljni svojom materijalnom situacijom.

„Za 42,5 odsto je materijalna situacija podnošljiva, a njih 43 odsto je ocjenjuje kao lošu ili nepodnošljivu. Značenje podnošljive situacije je kada ljekari mogu svojom platom da servisiraju potrošačku korpu“, kazala je Popović Samardžić.

Ona je rekla da je na pitanje šta je korupcija, 77 odsto ispitanih saglasno da je to uređivanje i rukovođenje javnim zdravstvenim sistemom na način koji omogućava namjerno i neopravdano bogaćenje pojedinaca ili grupa ljudi, dok 11,5 odsto njih smatra da to nije korupcija.

„Dodjelu specijalizacija po partijskoj osnovi većina ljekara vidi kao korupciju, ali isto tako 12,5 odsto njih ocjenjuje da to nije korupcija", rekla je Popović Samardžić.

Kako je navela, preko 90 odsto ispitanika smatra da je zapošljavanje kadrova po partijskoj osnovi, korupcija, dok 11,5 odsto to ne vide kao korupciju.

Ona je kazala da korišćenje službenog položaja u privatne svrhe i poslove većina ljekara ocjenjuje kao korupciju, njih 86,5 odsto, dok 13 odsto smatra da nije.

„Korišćenje veza i ličnih poznanstava radi zapošljavanja većina ljekara ocjenjuje kao korupciju, i davanje poklona ljekaru kako bi se unaprijedila zdravstvena usluga 76 odsto ljekara je ocjenilo kao korupciju, dok 24 odsto njih smatra da to nije korupcija“, navela je Popović Samardžić.

Kad je riječ o identifikovanju odgovornih za korupciju u javnom zdravstvenom sistemu, Popović Samardžić rekla je da većina anketiranih ljekara smatra da je ključna odgovornost na Ministarstvu zdravlja, rukovodiocima zdravstvenih ustanova, pacijentima i Fondu za zdravstveno osiguranje.

„Interesantno je da veći broj samih ljekara odgovornost prepoznaje i u sopstvenim redovima, njih 48,1 odsto, a da se za manje odgovorne smatraju Tužilaštvo i farmaceutske kompanije“, kazala je Popović Samardžić.

Ona je navela da se većina anketiranih ljekara o korupciji informiše preko medija i kroz privatne komunikacije, odnosno putem glasina, ukazujući da je značajno manji broj onih koji informacije imaju kao dio ličnog iskustva.

„U procjeni efikasnosti sistema borbe protiv korupcije u zdravstvu, dominantna većina anketiranih ljekara 87,3 odsto navodi da taj sistem nije efikasan, a za to najveću odgovornost vidi u Ministarstvu zdravlja i menadžmentu zdravstvenih ustanova“, rekla je Popović Samardžić.

Ona smatra zabrinjavajućim podatkom da dvije trećine ljekara, njih 63,7 odsto, ne bi prijavilo korupciju počinjenu od kolega, kao i da ih više od polovine 51,2 odsto ne bi prijavilo korupciju počinjenu od menadžmenta u zdravstvu.

„No, značajna većina anketiranih ljekara tvrdi i da nije svjedočila koruptivnom ponašanju kolega i menadžmenta“, istakla je Popović Samardžić.

Kako je kazala, da je potrebno raditi više na ohrabrivanju ljekara da prijavljuju korupciju kojoj su svjedočili ukazuje podatak da gotovo 90 odsto ljekara nije prijavilo korupciju kojoj su svjedočili.

Popović Samardžić je rekla da je nepovjerenje u državne institucije ključan razlog zbog kojeg ljekari ne prijavljuju korupciju.

"Visok je i procenat nedostatka povjerenja da će prijava ostati anonima 35,7 odsto ih to smatra, 21 odsto ih ne zna kome bi prijavilo, za strah od mogućih posljedica se izjasnilo 33,7 odsto ljekara“, ukazala je Popović Samardžić.

Ona je kazala da gotovo dvije trećine ispitanika, 62,9 odsto, ističe da u njihovoj ustanovi postoji korupcija.

„U izvore korupcije, u ustanovi u kojoj rade, najveći broj ljekara korupciju prepoznaje u zapošljavanju, rješavanju stambenog pitanja i postavljanju direktora“, istakla je Popović Samardžić.

Ona je kazala da većina ljekara smatra da u njihovoj ustanovi postoji korupcija i u formiranju komisija za dodjelu stanova, za slanje na liječenje u inostranstvo i komisija za bolovanje.

Prema riječima Popović Samardžić, 91,3 odsto anketiranih ljekara smatra da je korupcija najizraženija u FZO, 90,3 odsto u Ministarstvu zdravlja i 91,1 odsto u KCCG.

„Gotovo svi anketirani ljekari su se izjasnili da nadležne institucije ne preduzimaju sve zakonske mogućnosti u prevenciji ili borbi protiv korupcije, posebno u FZO“, rekla je Popović Samardžić.

Govoreći o javnim nabavkama, Popović Samardžić je kazala da najveći broj anketiranih ljekara korupciju prepoznaje u izvođenju građevinskih radova i adaptaciji, u kupovini aparata, dok ih više od polovine prepoznaje korupciju u kupovini potrošnog materijala i reagenasa.

"Ogromna većina anketiranih ljekara, njih 90 odsto, je nezadovoljna radom Ministarstva zdravlja, a 89 odsto radom FZO“, precizirala je Popović Samardžić.

Nezadovoljstvo saradnjom sa direktorom ustanove, kako je dodala, ispoljilo je 56 odsto anketiranih ljekara.

„Više od 88 odsto njih smatra da Ministarstvo zdravlja ne reaguje blagovremeno na sugestije u rješavanju prijavljenih problema ili na sugestije o unaprjeđenju službe“, istakla je Popović Samardžić.

Predsjednik skupštine Ljekarske komore, Nebojša Sekulić, rekao je da su sva dosadašnja istraživanja o korupciji u zdravstvu stavljala akcenat na prava pacijenata, navodeći da niko nije isticao njihove obaveze.

„Da bi bio napravljen zdravstveni sistem koji će biti dobar, morate da naučite iste te pacijente da poštuju svoje obaveze“, istakao je Sekulić.

On smatra poražavajućim podatkom iz istraživanja da se skoro 80 odsto ljekara izjašnjava da je nezadovoljno svojom materijalnom situacijom.

Projekat „Struka ispred politike!!!“ finansiran je u okviru projekta “Smjestimo korupciju u muzej”, koji realizuje Centar za građansko obrazovanje uz finansijsku podršku Evropske unije.

Tagovi:
Sve vijesti