Neugledni "jugo" vukao se Pančevačkim mostom 25. jula oko pola jedan ujutru kada je imao čeoni sudar sa sudbinom - gomilom novca.
Jedan Borčanac je ranije tog dana teška srca sjeo na motor koji je krenuo da preda prijatelju. Upravo mu ga je prodao jer su mu trebale pare za put u Italiju. Strpao je ratu u torbicu i upalio mašinu. Na drugom kraju grada očajni bračni par takođe je dao gas. Zadubljeni u svoje muke krenuli su iz bolnice. Potpuno nesvjesni kakvu im zvrčku sudbina sprema, motor i "jugo“ su se mimoišli na Pančevačkom mostu. Lidija Savić je već počela da brine za rođaka kada joj je u pola jedan ujutru zazvonio telefon. "Rođak mi je rekao da ide da odveze motor, samo da bi me kasnije okrenuo u gluvo doba noći. Nije znao za sebe! Rekao mi je da mu se tokom vožnje otvorila torbica i da su mu se dokumenta zajedno sa ratom za motor od dvije hiljade evra razletjeli na sred Pančevačkog mosta", prisjeća se Lidija koja je te večeri sa prijateljicom krenula da pomogne bratu. "Podijelili smo se u dvije grupe. Drugarica i ja smo češljale jednu, rođak i drug suprotnu stranu mosta ne bi li našli novac. Idemo mi tako, kola jure oko nas, a mi tražimo. Prvo smo našle vozačku, sto metara ispred saobraćajnu, ali od para ni traga, kad ide ti moj rođak nama u susret i drži novčanicu od 50 evra. Samo nju je našao, a kada se onako nervozan sagao da pokupi nešto i ona mu je ispala! Tutnuo mi je bijesno u ruke i rekao ’evo tebi, vidiš da mi nije suđeno", prisjeća se Lidija para koje je skoro zaboravila. SUSRET A onda je mjesec i po dana kasnije otišla kod frizera, u salon u kome joj radi prijateljica koja je znala šta se desilo one baksuzne noći na mostu. Njih dvije su baš razgovarale, kada se ubacila komšinica koja se frizirala pored. "Samo je odjednom počela da priča: nećete vjerovati šta mi se desilo pre neku nedjelju. Ćerkici je pozlilo i muž i ja smo je hitno odvezli u bolnicu. U kreditima smo, jedva sklapamo kraj sa krajem. Još nam je samo to falilo. Vozimo sa mislima na svojoj muci i razmišljamo od čega ćemo teško bolesnom djetetu platiti ljekove kad nam se na šoferku zalijepe pare! I to ne jedna novčanica, oblak para", prepričava Lidija koja je iskolačenih očiju slušala obrt sudbine. "Komšinica je ispričala da su ona i muž ukupno skupili oko 138.000 dinara. Rekla je da ih je Bog pogledao, a meni izleće - e, baš te pogledao, to su moje pare. Ženica mi je tad rekla da su pare već potrošili i da ne zna kako da mi vrati", otkriva za "24 sata" Lidija koja joj se samo nasmiješila. "Rekoh joj da ako je za zdravlje – neka je! Mi smo računali da te pare nemamo i samo se nadali da ih je pokupio neki dobar čovjek. I ja sam majka. Rekla sam joj neka ti je ćerkica živa i zdrava, ne vraćaj ništa", priča žena. Nije svejedno bilo ni frizerki koja se zatekla pred susretom dvije sudbine. "Lidiji se u očima videlo da je zapanjena. Napetost je mogla da se opipa. Ne znam kako bih ja reagovala da se ta situacija meni desila, da li bih tražila pare nazad", priča frizerka Marijana V. koja je prisustvovala nevjerovatnom susretu, ali u prijateljicu nikada nije sumnjala. "Uvijek sam vjerovala da postoji neka pravda, a onda sam tome prisustvovala. Poznajem ljude koji su pronašli novac, to je divna porodica. Bračni par za primjer koji brine o bolesnom djetetu, a cio kraj ih poštuje. Znala sam da će Lidija postupiti kao veliki čovjek u vremenu u kome ima malo ovako lijepih gestova", priča Marijana za "24 sata". Čak je i baksuzni rođak koji je ostao bez dvije hiljade evra blagonaklono reagovao. "Od svih ljudi koji su mogli da nađu taj novac, našli su ga baš oni kojima je bio najpotrebniji. Drago mi je što je ispalo tako i ne žalim. Računali smo da te pare nikada nećemo vidjeti i samo se nadali da su otišle u dobre ruke", priča za "24 sata" dobročinitelj koji je želio da ostane anoniman. Pančevačkim mostom dnevno prođe na hiljade vozila. Neka su ugazila novčanice rasute po kolovozu. Neke su odletele u Dunav. Ali te noći u srcu Beograda rasejano je nešto mnogo vrednije od evra – ljudskost. A ona je neprocenjiva. Pa ma kako se menjao kurs.