Administracija Donalda Trampa pojačava napore u obračunu sa kriminalnim grupama koje krijumčare drogu u Sjedinjene Države, pri čemu su smrtonosni vojni udari na moru i mjere za pooštravanje granica u prvom planu.
Međutim, dok SAD intenziviraju otvorene intervencije, stručnjaci upozoravaju da kreatori politike možda zanemaruju jedno ključno bojno polje - zatvore širom Latinske Amerike.
Brojne najmoćnije kriminalne organizacije u regionu nisu nastale na granicama, ulicama ili u džunglama, već unutar zatvorskih zidina. Pretrpani, loše finansirani i često faktički samoupravni, zatvori su godinama služili kao inkubatori u kojima se oružane grupe regrutuju, reorganizuju i šire svoj uticaj. U regionu je najmanje deset kriminalnih organizacija osnovano ili dodatno ojačano upravo iza rešetaka.
Od Tokorona do Sao Paula
Jedan od takvih primjera je grupa Tren de Aragua, koju Trampova administracija navodi kao metu nedavnih napada na sumnjive narkobrodove, iako nije iznijet čvrst dokaz o direktnoj povezanosti tih plovila sa ovom organizacijom.
Tren de Aragua je osnovana početkom 2010-ih godina unutar zatvora Tokoron u saveznoj državi Aragua u Venecueli. Prema izvještaju organizacije Transparency Venezuela, grupa je u početku pokušavala da uvede unutrašnji red kako bi obezbijedila bolje uslove života.
"Iza toga je stajalo društveno nezadovoljstvo - ogorčenost zbog načina na koji se država odnosila prema zatvorenicima", rekla je za CNN venecuelanska novinarka i autorka knjige "El Tren de Aragua" Rona Riskez. "Nehumani uslovi i potpuni izostanak državne podrške direktno su doprinijeli jačanju pranesa."
Pranesi - akronim za Preso Rematado Asesino Nato ("okoreli zatvorenik, rođeni ubica") - vremenom su postali faktički vladari brojnih zatvora u Venecueli.
"Imali su potpunu kontrolu. Nacionalna garda i upravnici zatvora slušali su njihova naređenja", rekla je Riskez. Pranesi su oporezivali zatvorenike, kontrolisali krijumčarenje i vodili spoljne poslove iznude i otmica. Iako je vlada 2023. godine izvršila raciju u Tokoronu i saopštila da je grupa razbijena, njeni vođe i dalje su u bjekstvu.
Zatvori kao "pozadinske kancelarije kriminala"
Sličan obrazac primjećen je širom regiona. U Brazilu su kriminalne grupe poput Primeiro Comando da Capital (PCC) i Comando Vermelho (CV) nastale u zatvorima krajem 1970-ih i 1990-ih, kao odgovor na prenatrpanost, zlostavljanje i loše uslove.
Gregorio Fernandes de Andrade, advokat koji je proveo 16 godina u zatvoru zbog ubistva, rekao je da su ćelije bile toliko pretrpane da su zatvorenici spavali u improvizovanim mrežama zakačenim za plafon.
"Često sam bio u ćeliji od četiri sa četiri metra sa 40 ljudi", rekao je. "Spavali smo na smjenu."
Prema zvaničnim podacima, brazilski zatvori rade sa popunjenošću od 140 odsto, sa više od 700.000 zatvorenika u objektima projektovanim za manje od 500.000 - što je česta realnost i u drugim zemljama Latinske Amerike.
Potražnja je postala biznis: članovi kriminalnih grupa prodaju zatvorenicima osnovne potrepštine, hranu, fizičku zaštitu i pravnu pomoć.
"Niko vam ne drži pištolj uperen u glavu", rekao je Andrade. "Ljudi se priključuju iz nužde. Te frakcije vas prihvate - mnogo više nego što je to ikada činila država."
Do sredine 2000-ih, PCC je zavladao zatvorima u Sao Paulu. "Prisutni su u oko 90 odsto zatvorskih jedinica, a ubistava gotovo da nema - sistem je 'pacifikovan' već skoro 20 godina", rekla je sociološkinja Kamila Kaldeira Nuneš.
Krvavi obračuni iza rešetaka
Borba za kontrolu nad zatvorima često je smrtonosna. U Venecueli je 2013. godine sukob u zatvoru Uribana odnio najmanje 61 život. U Brazilu je sličan sukob doveo do masakra u zatvoru Karandiru 1992. godine, kada je ubijeno 111 zatvorenika.
U Ekvadoru su posljedice bile još razornije. Nakon ubistva lidera bande Los Čoneros, Hosea Luisa Zambrana, 2020. godine, ravnoteža između kriminalnih frakcija se raspala. U naredne tri godine, u zatvorskim masakrima ubijeno je više od 400 zatvorenika.
"Svaki blok je imao sopstvenu ekonomiju i vođstvo - sve je bilo privatizovano i pod kontrolom bande", rekao je Danijel Ponton, dekan Instituta za bezbjednost i odbranu u Ekvadoru.
"Ako brutalizujemo ljude unutra, dobićemo vojnike kriminala spolja"
Uprkos sve oštrijim kampanjama "čvrste ruke" u regionu, analitičari i organizacije za ljudska prava upozoravaju da masovna hapšenja i megazatvori nisu univerzalno rešenje.
"Kada imate pretrpane zatvore, haos i nedostatak resursa, stvarate prostor da kriminalne grupe upravljaju sistemom", rekla je Elizabet Dikinsen iz Međunarodne krizne grupe.
Andrade smatra da je ključ u prekidanju tog kruga.
"Imao sam mnogo više prilika da se bavim kriminalom nego da živim pošteno", rekao je. "Lakše je djetetu da dođe do droge i pištolja nego do knjige i olovke."
"Ako nastavimo da brutalizujemo ljude iza rešetaka, oni će postati vojnici kriminala kada izađu", zaključio je.