Nijedan investitor ne privlači više pažnje od Vorena Bafeta, koji je vodio investicioni konglomerat Berkšir Hatavej skoro 60 godina, a svaki Bafetov potez se i dalje pomno prati, piše britanski list The Economist.
I veliki i mali investitori razmišljaju šta bi Bafetov potez mogao da znači za njih. Tako je bilo i 3. avgusta, kada je Berkšir Hatavej saopštio da je smanjio udIo u tehnološkom gigantu Epl za skoro 50 odsto.
Nakon objavljivanja podataka o stopi zaposlenosti u SAD, koja je bila niža od očekivane, usledila je rasprodaja na berzi. Ta rasprodaja je nastala zbog zabrinutosti za najveću svjetsku ekonomiju. Bafetova reputacija je skoro poprimila duhovne elemente. Naime, on je poznat kao „Orakul iz Omahe“. Desetine hiljada investitora koji dolaze na sastanak akcionara Berkshire Hathavai-a više su studenti nego berači akcija.
Shodno tome, nije iznenađenje što neki vide Bafetovu akumulaciju gotovine kao indikaciju da će se nešto loše dogoditi. Naime, napominju da je ovaj multimilijarder akumulirao gotovinu sredinom 2000-ih, prije svjetske finansijske krize, što ga je dovelo u dobru poziciju za kupovinu kada su drugi investitori bili u nezavidnoj situaciji. Šta je to što 93-godišnji Bafet zna o ekonomiji, a ostali ne?
Kako piše Ekonomist, znaju manje nego što misle. "Bafetov izuzetan talenat nije zasnovan na sposobnosti da se vidi budućnost. On je impresivan upravo zbog odsustva natprirodnih sposobnosti", zaključio je britanski list.
Andrea Frazzini, David Kabiller i Lasse Pedersen, svi iz američke kompanije AKR Capital Management, otkrili su u studiji iz 2018. da se Bafetov dugoročni učinak može jednostavno objasniti. Naime, kupovao je visokokvalitetne akcije po relativno niskim cenama i razumno koristio finansijski leveridž.
Njegova strategija bila je, kako navode autori pomenutog istraživanja, klasično vriijednosno ulaganje. Kao što objašnjenje za njegova ulaganja leži više u lukavosti nego u magiji, tako je i njegovo gomilanje gotovine. Bafet je u maju ove godine rekao da njegovi investitori treba da očekuju da će prodati akcije i izgraditi rezerve iz dva razloga. Jedan je da očekuje povećanje poreza na kapitalnu dobit i želi da ostvari profit pre nego što dođe do tog povećanja. Drugi je da uoči nekoliko jeftinih, ali kvalitetnih kompanija u koje bi investirao. Bafet nikada nije tvrdio da ima predviđanje koje mu njegovi sledbenici pripisuju.
Jednom prilikom se našalio da svaka firma koja angažuje ekonomistu zapravo ima jednog viška radnika i naglasio da nijednu investicionu odluku nije doneo na osnovu ekonomskih prognoza, piše Ekonomist.