Jens Stoltenberg odlazeći generalni sekretar NATO pakta na konferenciji za novinare koja je održana danas pred predstojeći samit NATO-a u Vašingtonu sledećeg mjeseca.
”Dogovorili smo plan koji određuje kako će NATO voditi koordinaciju bezbjednosne pomoći i obuke. Ovo će omogućiti liderima NATO-a da pokrenu ove planove na Vašingtonskom samitu u julu i postavljanje naše podrške Ukrajini na čvršće temelje u godinama koje dolaze”, rekao je Stoltenberg.
On je rekao da će za cio proces biti zadužena komanda NATO u američkoj bazi u Visbadenu, a sprovodiće se na logističkim čvorištima koje se nalaze na istočnom krilu NATO. Celom operacijom rukovodiće američki general sa tri zvjezdice koji će biti odgovoran vrhovnom komandantu savezničkih snaga za Evropu, SACEUR. U ovoj operaciji biće angažovano 700 pripadnika NATO-a i partnerskih zemalja.
NATO će nadgledati obuku ukrajinskih oružanih snaga u objektima za obuku u savezničkim zemljama, podržavati Ukrajinu kroz planiranje i koordinaciju donacija; upravljanje transferom i popravkom opreme, pružanju podrške dugoročnom razvoju Oružanih snaga Ukrajine.
“Ovi napori ne čine NATO stranom u sukobu, ali će pojačati našu podršku Ukrajini da održi njeno pravo na samoodbranu”, naglasio je Stoltenberg. Gensek NATO naglasio je da je na samitu u Viljnusu 2023. dogovoren najsveobuhvatniji odbrambeni plan od kraja Hladnog rata i da su realizovani planovi kako će NATO se braniti od globalnih pretnji koje uključuju i Rusiju.
On je dodao da su planeri NATO već napravili planove u kojima stoje konkretne snage i sposobnosti za odbranu alijanse.
”Saveznici nude snage komandi NATO-a u obimu koji nije viđen decenijama. Danas imamo 500.000 vojnika u visokoj pripravnosti u svim domenima, što je znatno više od cilja koji je postavljen na Samitu u Madridu 2022. NATO je takođe udvostručio broj borbenih grupa na istočnom krilu. Saveznici takođe preuzimaju veće, zahtevnije vježbe da testiraju naše sposobnosti“, rekao je Stoltenberg.
Generalni sekretar NATO pakta navodi da sve veće pretnje sa kojima se suočava NATO zahteva značajno povećane zahteve u pogledu sposobnosti od strane saveznika. U oblastima kao što su oružje i municija, vazdušna i protivraketna odbrana, logistika i oružje dugog dometa.
“Na primjer, u narednih pet godina, NATO saveznici širom Evrope i Kanade planiraju da nabave hiljade sistema protivvazdušne odbrane i artiljerije, 850 modernih aviona, uglavnom F-35 pete generacije.