Predsjednik Rusije Vladimir Putin, koji je 24. februara 2022. godine pokrenuo invaziju na susjednu Ukrajinu, sada je spreman da zaustavi rat i učestvuje u pregovorima o prekidu vatre, ali pod jednim uslovom.
Prema izvorima iz Kremlja, koji su pod uslovom anonimnosti govorili za agenciju Rojters, on želi da se priznaju "trenutne linije razgraničenja", odnosno da Rusija zadrži kontrolu nad teritorijom Ukrajine koju je okupirala. U suprotnom, Rusija će nastaviti da napada Ukrajinu.
Nije poznato da li su o ovoj namjeri upoznati ukrajinski i zapadni zvaničnici, ali je predsjednik Ukrajine Volodimr Zelenski ranije naveo da neće učestvovati u pregovorima sa Putinom.
Tri izvora agencija, koja su upoznata sa razgovorima u Putinovom okruženju, rekla su da je ruski lider izrazio frustraciju grupi svojih savjetnika zbog, kako on smatra, pokušaja da se zaustave pregovori koje podržava Zapad i odluke ukrajinskog predsjednika da isključi razgovore sa njim.
„Putin može da se bori koliko god je potrebno, ali Putin je takođe spreman za prekid vatre, da zamrzne rat“, rekao je jedan od izvora agencije, visoki ruski zvaničnik koji je radio sa Putinom i ima saznanja o razgovorima na najvišem nivou u Kremlju.
Putinov portparol Dmitrij Peskov, u odgovoru na zahtjev za komentar, rekao je da je šef Kremlja više puta jasno stavio do znanja da je Rusija otvorena za dijalog kako bi postigla svoje ciljeve, rekavši da zemlja ne želi „vječni rat“.
Na osnovu saznanja o razgovorima u višim krugovima Kremlja, dva izvora su rekla da Putin smatra da su dobici u dosadašnjem ratu dovoljni da „prodaju pobjedu ruskom narodu“.
Tri izvora su rekla da je Putin shvatio da bi svaki dramatičan novi napredak zahtevao mobilizaciju širom zemlje, koju on ne želi, a jedan izvor, koji poznaje ruskog predsjednika, kaže da je njegova popularnost opala posle prve mobilizacije u septembru 2022.
Zelenski je više puta rekao da mir pod Putinovim uslovima nije moguć. On je obećao da će ponovo preuzeti izgubljenu teritoriju, uključujući Krim, koji je Rusija anektirala 2014. On je 2022. potpisao dekret, kojim je bilo kakav razgovor sa Putinom formalno proglašen „nemogućim“.
Jedan od izvora je predvideo da do dogovora ne može doći dok je Zelenski na vlasti, osim ako ga Rusija ne zaobiđe i ne postigne dogovor sa Vašingtonom. Međutim, američki državni sekretar Antoni Blinken, govoreći u Kijevu prošle nedelje, rekao je novinarima da ne vjeruje da je Putin zainteresovan za ozbiljne pregovore.
Putin bi, međutim, bio spreman da se zadovolji sa teritorijom koju sada Rusija kontroliše i zamrzne sukob na sadašnjim linijama fronta, rekla su četiri izvora.
„Putin će reći da smo pobijedili, da nas je NATO napao i da smo sačuvali suverenitet, da imamo kopneni koridor do Krima, što je tačno“, rekao je jedan od izvora Rojtersa.
Ukrajina se priprema za mirovni samit čiji je domaćin Švajcarska sledećeg mjeseca, a koji ima za cilj da ujedini međunarodne aktere o tome kako da se okonča rat. Pregovori su održani na inicijativu Zelenskog, koji je rekao da Putin ne treba da prisustvuje.
Švajcarska nije pozvala Rusiju, a Moskva je rekla da razgovori nisu kredibilni bez toga. Ali, Ukrajina i Švajcarska žele da prisustvuju ruski saveznici, uključujući Kinu.
Govoreći u Kini 17. maja, Putin je rekao da bi Ukrajina mogla iskoristiti švajcarske pregovore da pridobije širu grupu zemalja da podrži zahtjev Zelenskog za potpunim povlačenjem Rusije, za koji je Putin rekao da bi to bio nametnuti uslov, a ne ozbiljni mirovni pregovori.
Odgovarajući na pitanja Rojtersa, portparol američkog Stejt departmenta rekao je da svaka inicijativa za mir mora da poštuje „teritorijalni integritet Ukrajine, unutar njenih međunarodno priznatih granica“ i opisao Rusiju kao jedinu prepreku miru u Ukrajini.
„Kremlj tek treba da pokaže bilo kakav značajan interes da okonča svoj rat“, rekao je portparol.
Ranijih mjeseci, Kijev je odbacivao navodnu spremnost Rusije da pregovara. Kijev kaže da se Putinu, čiji je tim više puta poricao da je planirao rat pre invazije na Ukrajinu 2022. godine, ne može vjerovati da će poštovati bilo koji dogovor.
I Rusija i Ukrajina su rekle da se plaše da će druga strana upotrebiti prekid vatre za ponovno naoružavanje. Kijev i njegovi zapadni saveznici računaju na paket američke pomoći vrijedan 61 milijardu dolara i dodatnu evropsku vojnu pomoć, kako bi preokrenuli ono što je Zelenski za Rojters ove nedelje opisao kao „jedan od najtežih trenutaka“ rata.
Pored nestašice municije, Ukrajina je priznala da se bori da regrutuje dovoljno vojnika i prošlog mjeseca je snizila starosnu granicu za muškarce koji mogu biti mobilizovani na 25 sa 27 godina.
U nedostatku primirja, Putin želi da zauzme što je moguće više teritorije, kako bi pojačao pritisak na Ukrajinu. Ruske snage kontrolišu oko 18 odsto ukrajinske teritorije i ovog mjeseca su se fokusirale na sjeveroistočni region Harkova.
Putin računa na veliku populaciju Rusije u poređenju sa Ukrajinom, koja će održati aktuelni tempo borbi i bez mobilizacije.
„Rusija će nastaviti dalje“, rekao je izvor Rojtersa koji je radio sa Putinom.
Američki i evropski lideri rekli su da će stajati uz Ukrajinu, sve dok njen suverenitet ne bude zagarantovan. Zemlje NATO i saveznici kažu da pokušavaju da ubrzaju isporuke oružja.
„Rusija bi mogla da okonča rat u bilo kom trenutku povlačenjem svojih snaga iz Ukrajine, umesto da nastavi da izvodi brutalne napade na ukrajinske gradove, luke i ljude svakog dana“, naveo je Stejt department u odgovoru na pitanje o snabdijevanju oružjem.