U najtežem trenutku za njihovu zemlju izraelski građani koji žive u inostranstvu ne bježe od rata kod kuće, već se odvija potpuno suprotna situacija.
Od Atine do Njujorka oni jure na aerodrome i pokušaju da nekako dođu u Izrael, nakon najvećeg napada Hamasa za poslednjih 50 godina. I letovi za Tel Aviv iz Beograda su bili puni, kako je u srijedu rekao kapetan Dušan Milatović, direktor letačke operative.
- Neki od njih se vraćaju nazad da bi bili mobilisani, da bi učestvovali u odbrani zemlje. Neko živi vjerovatno tamo i želi da bude tamo bez obzira na tešku situaciju – rekao je on.
U Grčkoj su stotine ljudi čekale satima da se ukrcaju na vanredne letove na aerodromu u Atini. Putovanje se pokazalo izazovnim jer su velike aviokompanije suspendovale letove u i van Izraela. Neki rezervisti u Sjedinjenim Državama – domu preko 140.000 ljudi rođenih u Izraelu – pokušavali su da dođu do čarter letova.
U toku je najveća mobilizacija u Izraelu od Jomkipurskog rata 1973, kad je sazvano 400.000 rezervista. Izraelska vojska je u utorak proširila mobilizaciju na 360.000, sa prethodnih 300.000, dok je istovremeno pojačala udare odmazde nakon što je Hamas 7. oktobra pokrenuo napad na zemlju.
- Nikad nisam video ništa slično. Hiljade i hiljade vojnika, svi prosto traže put do baze. Mnogo je bijesa, frustracije, šoka – rekao je “Vašington postu” Dejvid Citron koji je stacioniran blizu Gaze kao bolničar.
Mnogi od Izraelaca u inostranstvu, kako piše AP “žude da služe” – značilo to borbe u rezervi ili dobrovoljno snabdijevanje onih u potrebi – uprkos tome što je rat do sada odnio najmanje 1.800 života dok kriza ne pokazuje znakove skorog kraja.
Jakov Svisa (42), otac petoro djece, rekao je da ga niko nije zvao da se vrati u Izrael da se bori, ali da osjeća da nema izbora. On je služio vojsku 15 godina i kaže da je saznao da je njegov cimer iz vojske bio među najmanje 260 žrtava na festivalu na jugu Izraela. On želi da se priključi svojoj rezervnoj jedinici, čak i ako to znači odvajanje od njegove porodice i posla u Los Anđelesu.
- Plakao sam dva-tri dana. Dosta je toga. To je to. Spreman sam za borbu. Šta drugo da radim kad se moji prijatelji sahranjuju u Izraelu – upitao je Svisa.
Neki od Izraelaca u inostranstvu koji pokušavaju da se vrate kažu da su pozvani u rezervu, drugi da očekuju poziv. U nekim slučajevima su previše mladi da služe vojsku, a tu su i oni koji nisu državljani Izraela, ali su blisko povezani sa zemljom i žele da pomognu.
Adam Jakobs, 18-godišnji student iz Nju Džersija, rođen je i odrastao u SAD ali je svakog leta putovao da posjeti širu porodicu u Izraelu. On je saznao da je njegov rođak među žrtvama napada i želi da dođe u zemlju kako bi volontirao.
- Ne bih mogao da živim sa sobom ako bih ostao ovde. Nikada nije bilo ovako loše – rekao je on AP-u.
Nir Ekhaus (19) iz mjesta blizu Nazareta, bio je sa porodicom na Maldivima. U pokušaju da se vrati u zemlju došao je do Atine preko Istanbula, a jednom kad stigne planira da volontira za organizaciju koja podržava vojsku.
- Ovo je prvi put u istoriji Izraela da se dogodilo ovako nešto. Veoma je šokantno – rekao je on.
Izrael Lovrens (27), koji je rođen u Izraelu a odrastao u Londonu, nije dobio poziv za mobilizaciju ali pokušava da se priključi kolegama, od kojih su mnogi već na liniji fronta, i pomogne porodici koja živi u teroru i haosu.
- Biću iskren, uplašen sam. Svi momci sa kojima sam (bio u vojsci) su preplašeni, ali mi smo obučeni i uradićemo najbolje što možemo – rekao je on.
To potvrđuje i 35-godišnji Den, rezervista koji je na putu u svoju vojnu bazu u Izraelu.
- Naravno da smo uplašeni. Ali, takođe smo fokusirani. Zagrlio sam i poljubio svoju prelijepu ženu – rekao je on “Vašington postu”, dodajući da mu je bilo “veoma teško” da se rastane od supruge i dvoje male djece.
“Hil” navodi da samo u Njujorku ima preko dva miliona Jevreja, što ga čini drugom najvećom metropolom jevrejske zajednice u svijetu, iza Tel Aviva. I oni su krenuli za Izrael nakon napada.
- Mislim da nema druge opcije – rekao je izraelski vojnik Itaj (22) koji je tek došao u posjetu SAD sa prijateljem iz vojske Korenom kad su čuli za napad.
- Majka mi je rekla da ostanem na putu, ali ne mogu to da uradim – rekao je Koren.
Jehuda Braunstajn (24), koji živi u Los Anđelesu, bio je jedan od mnogih Izraelaca koji su u vrijeme napada putovali u Južnu Ameriku, odakle je izraelska ambasada u Peruu pomogla da se organizuje let od Lime do Tel Aviva. Želja za ujedinjenjem u nevolji povezala je putnike, ali su emocije pomiješane.
- To je vjerovatno bio najbolji let na kojem sam ikad bio u najgorim mogućim okolnostima – rekao je Braunstajn, dodajući da su prije sletanja svi ustali i zapjevali himnu u znak sjećanja na žrtve.
Biznismen Lanir, koji je takođe jedan od lidera grupe rezervista Braća i sestre po oružju, koristi svoj privatni avion da prebaci ljude u Izrael iz Italije i Grčke.
- Šaljem ga kome god je potreban. Preživjeli smo Aušvic i Jomkipurski rat, preživjećemo i ovo – rekao je on.
Izrael ima ogroman vojni aparat. Njegova vojska je među najmoćnijima na Bliskom istoku, sa naprednim oružjem i sistemom nadzora.
Prema godišnjoj proceni za 2023. Međunarodnog instituta za strateške studije (IISS), Izrael ima 169.500 aktivnog vojnog osoblja u armiji, mornarici i paravojsci. Dodatnih 465.000 čini rezervne snage, a oko 8.000 paravojne.
Portparol izraelske vojske je rekao da je blizu Pojasa Gaze trenutno stacionirano oko 300.000 vojnika.
U Izraelu je vojna služba obavezna za većinu građana. Dok muškarci služe dvije i po godine, žene služe dvije, počevši od 18. godine. Nakon isteka službe obično postaju deo Rezervnih snaga Izraela, što znači da se mogu pozvati na aktivnu dužnost u slučaju sukoba, rata ili druge nacionalne vanredne situacije.
Izraelske odbrambene snage sprovode periodične vežbe obuke za rezerviste kako bi bili uvijek spremni. Obično se na dužnost zovu rezervisti starosti 40 ili čak 50 godina, zavisno od njihove uloge i okolnosti. Rezervisti primaju platu za svoju službu i imaju druge beneficije, poput zdravstvene zaštite.