Bogatiji regioni Evropske unije zabrinuti su da bi proširenje moglo da dovede do smanjenja kohezionih fondova, ali Evropska komisija kaže da je još prerano da se govori o novcu.
Koheziona politika EU, oko jedne trećine ukupnog budžeta EU, glavni je instrument EU koji pomaže siromašnijim regionima da sustignu bogatije, iako bogatiji regioni takođe imaju pravo na finansiranje - u manjim iznosima.
U tekućem sedmogodišnjem budžetskom periodu od 2021. do 2027. godine, 426 milijardi evra posvećeno je kohezionoj politici EU, uz dodatnih 776 milijardi evra iz fonda za oporavak uspostavljenog nakon pandemije COVID-19.
Ali kako se nastavljaju razgovori o budućem proširenju EU, zbog čega bi se bloku moglo pridružiti nekoliko finansijski slabijih zemalja, poput Ukrajine ili Moldavije, raste zabrinutost da bi to moglo značiti manje novca za bogatije regione.
"Ako uđe više zemalja, a sredstva se ne povećaju, onda svi dobijaju manje", rekla je za Euractiv Izolda Ris, šef nemačke delegacije u Evropskom komitetu regiona (CoR).
Iako bi regioni u bogatijim zemljama mogli da dožive smanjenje finansiranja, "to uopšte nije moguće", rekla je Ris i umesto toga pozvala da se poveća ukupna suma za kohezionu politiku, prenosi Euractiv.
"Imamo bogatije regione/država u Nemačkoj, ali imamo i podelu", rekla je Ris, dodajući da je njen region, Sarland, "veoma siromašna država koja se ne može izjednačiti sa regionom poput Minhena, Hamburga ili Frankfurta".
Dok Hamburg ima BDP po glavi stanovnika od 191 odsto proseka EU, Sarland i dalje ima BDP po glavi stanovnika od 102 odsto proseka EU, što spada u drugu najbogatiju kategoriju u klasifikaciji Eurostata.
Dok su se regionalni lideri ove nedelje sastali u Briselu da razgovaraju o budućnosti kohezione politike bloka, svoju zabrinutost zbog proširenja izrazili su i regionalni predstavnici drugih bogatijih zemalja.
"Biće teško", rekla je Frida Nilson, članica Odbora regiona iz Švedske, na panel diskusiji u utorak (10. oktobra), dodajući da je finansiranje iz kohezione politike "važno za gradove i regione širom Evrope".
"Kada se od ljudi traži da doprinesu više, a da dobiju manje, uvek će postojati element nezadovoljstva", složila se Ema Blejn, članica Odbora regiona iz Irske.
"Moramo biti spremni za to", rekla je ona, dodajući da irski političari treba da saopšte "šta smo dobili tokom 50 godina članstva".
EU mora da nastavi da pomaže svima
Opšti osećaj među regionalnim liderima je da Evropska komisija treba da dodeli sredstva svim regionima. Najnoviji brzi Evrobarometar o svesti o kohezionoj politici takođe pokazuje da 63 odsto građana želi da EU investira u sve svoje regione, bez obzira na bogatstvo.
"Evropska unija mora da nastavi da pomaže regionima Francuske (...) potrebno je da donesemo više evropskih resursa", rekla je za Euractiv Sesil Galijen, predsednica francuske delegacije u CoR (Evropski komitet regiona).
Prema Galijen, svim ruralnim oblastima je potreban novac EU za očuvanje prirode, finansiranje energetske tranzicije i promovisanje ekonomske aktivnosti.
Ova osećanja dele i siromašniji evropski regioni. Prema rečima mađarske regionalne predstavnice Kate Tuto, države članice koje zavise od kohezionih fondova ne bi pristale na preraspodelu, i diskusija bi se umesto toga trebalo fokusirati na pronalaženje dodatnog novca za finansiranje kohezionih fondova novih zemalja, prenosi Euractiv.
Ona je takođe istakla da bi smanjenje sredstava iz zemalja članica bilo nepravedno.
"Mislim da Mađarska i druge zemlje ne bi pristale na to [manje finansiranja] zato što smo otvorili svoja tržišta, u prošlosti je bio ogroman odliv mozgova", rekla je ona, tvrdeći da proširenje mora da bude "na obostrano zadovoljstvo" za svakoga.
Uticaj koji bi na EU imalo proširenje
Kako razgovori o proširenju postaju ozbiljniji, interna studija EU, koju je video Euractiv, pokazala je uticaj koji bi potencijalno pridruživanje moglo imati na fondove EU, kao što su koheziona politika i Zajednička poljoprivredna politika (CAP).
Što se tiče poljoprivrednih subvencija, potencijal poljoprivrednog giganta Ukrajine da se pridruži bloku već je izazvao debatu o budućnosti finansiranja CAP, sa pozivima da se pomeri od plaćanja zasnovanih na veličini farme.
I na kohezionu politiku, proširenje EU bi imalo ozbiljan uticaj sa do 61 milijardom evra koja bi otišla Ukrajini tokom sedam godina, ostavljajući manje novca drugim zemljama.
Na pitanje Euractiv-a o mogućim rezovima finansiranja, komesarka EU za koheziju i reforme Elisa Fereira je pritisnula kočnice, tvrdeći da postoje i druge, hitnije debate o budućnosti kohezione politike.
"Postoji toliko mnogo elemenata koji će odrediti ovo proširenje da, za sada, mislim da ovo ne bi trebalo da zameni potrebnu diskusiju", priznao je Fereira.
"A potrebna diskusija je, u stvari, da li radimo sve što možemo sa raspoloživim instrumentima i politikom koju imamo?" dodala je ona, prenosi Euractiv.
Studije nisu relevantne
Diplomate EU koje je Euractiv pitao, ukazali su na činjenicu da bi naručena studija bila pogrešna, jer bi bila projekcija trenutne finansijske realnosti, a ne one koja će biti kada EU kandidati budu bili spremni da se pridruže.
"Interna studija sigurno predstavlja ideju protiv čega ćemo se suočiti – dobro je da se iznesu brojke jer nas sada tera da shvatimo o čemu treba da razgovaramo u debati o reformi", rekao je jedan diplomata EU, ali je dodao da bi to trebalo radije se posmatra kao „samo orijentacioni papir".
"Evropska komisija ispituje papir koji bi mogao da odražava trenutno stanje, ali realno, kada te zemlje budu spremne da se pridruže, neke od njih bi mogle biti u boljoj situaciji nego neke od naših sadašnjih država članica", predložio je drugi diplomata EU.
Neki regionalni lideri su takođe oprezni u pogledu otpočinjanja pregovora o novcu, ističući da je proširenje obostrano korisno, prenosi Euractiv.
"Ne radi se o onima koji će primati i onima koji će možda prestati da primaju ili primaju malo manje jer je to u svačijem interesu [proširenje]", rekao je predsednik CoR Vasko Kordeiro.
"Mislim da ne treba da razmišljamo tako sebično", rekao je za Euractiv Alin-Adrian Nica, šef rumunske delegacije.
"Proširenje EU je neophodno", rekao je on, dodajući da bi to takođe moglo da podstakne ekonomiju. "Ne vidim pretnju; Trenutno vidim mogućnosti čak i za manje razvijene regione", rekao je Nika.