OČAJNIČKA BORBA JEDNE ZEMLJE DA NE PRESUŠI: Posežu za svim raspoloživim merama da sačuvaju vode

Situacija je postala toliko loša da su stanovnici primorani da piju slanu vodu sa česme, a radnici buše bunare u centru prestonice kako bi došli do vode ispod zemlje. Prošle nedelje je predsednik Luis Lakal Pou proglasio „vanrednu situaciju za vodu za gradsko područje".

Situacija traumatizuje ovu relativno bogatu južnoameričku naciju, koja je odavno definisala pristup vodi kao ljudsko pravo. To je takođe znak upozorenja za ranjivost zemalja pred sušom, koja će postati češća i intenzivnija kako se klimatske promene ubrzavaju.

Uticaji u Urugvaju su veliki. Kanelon Grande, vitalni rezervoar koji inače obezbeđuje vodu za više od milion ljudi u glavnom gradu zemlje Montevideu, sveden je na blatnjavo polje koje lokalno stanovništvo sada može da pređe peške.

Drugi, Paso Severino, koji inače opslužuje 60% stanovništva zemlje slatkom vodom, zabeležio je najveći pad nivoa vode u istoriji. Nivoi vode bi mogli biti potpuno iscrpljeni, javili su lokalni mediji.

Kao odgovor, vlasti su bile prinuđene da preduzmu niz drastičnih mera jer nestašica postaje sve evidentnija.

So u vodi za piće

Voda iz česme u Montevideu je u osnovi nepitka, rekao je Karlos Santos, član Nacionalne komisije za odbranu vode i života (CNDAV) i predavač antropologije na Univerzitetu Republike u Urugvaju.

„Nepodnošljivog je ukusa zbog slanoće", rekao je za CNN i dodao da je čak i kućni ljubimci izbegavaju."

Javno vodovodno preduzeće, OSE, već nedeljama meša slanu vodu iz ušća Rio de la Plate sa slatkom vodom iz rezervoara Paso Severino da bi povećala zalihe, nakon što je podnela zahtev za izuzeće od uobičajenih pravila o slanosti vode za piće.

Osim što je slana, urugvajski zvaničnici kažu da voda iz slavine takođe ima visok nivo hlorida, natrijuma i trihalometana.

Ne postoji zdravstveni rizik za većinu ljudi, rekla je ministarka javnog zdravlja Karina Rando na konferenciji za novinare, ali je savetovala one sa određenim zdravstvenim stanjima, uključujući hipertenziju i bolesti bubrega, kao i trudnicama, da ograniče ili čak potpuno izbegavaju vodu iz slavine.

Ministarstvo javnog zdravlja je takođe savetovalo ljude da ne dodaju so u hranu svoje dece i da koriste flaširanu vodu za pravljenje formule za bebe.

Lakal Pou je izjavio da je "snabdevanje vodom zagarantovano", ali da će nivoi hlorida i natrijuma u vodi "sigurno porasti", što, prema sanitarnim kriterijumima, znači da se više neće smatrati pitkom.

Prodaja flaširane vode je naglo porasla u Montevideu i susednom Canelones, beležeći povećanje od 224% u mesecu maju u poređenju sa istim periodom prošle godine, a prema izveštaju Scanntech Uruguai.

Ovo je ostavilo maloprodajne radnje da se bore da održe korak sa potražnjom i izazvalo porast količine plastičnog otpada.

Međutim, mnogi stanovnici Montevidea i okoline ne mogu sebi da priušte da kupe flaširanu vodu i bili su primorani da i dalje piju iz slavina, rekao je Santos.

Da bi pokušala da ublaži deo finansijskog pritiska, vlada je uvela oslobađanje od poreza za flaširanu vodu kao deo svojih vanrednih mera.

„Traženje osnovnog prava"

Situacija je šokantna za stanovnike jedne od najbogatijih zemalja Južne Amerike i one koja ima poseban odnos sa vodom.

Urugvaj kaže da je to bila prva zemlja na svetu koja je ustavnim amandmanom iz 2004. uvrstila pristup vodi kao osnovno pravo. Amandman, koji je dobio podršku celog političkog spektra, odobrilo je više od 60 odsto birača na referendumu.

Nestašica vode je mobilisala ljude u zemlji na nov način, rekao je Santos. Prestonica beleži brojne ulične proteste.

„Postoji ključna stvar koju Urugvajci zaista osećaju, a to je veza sa vodom", rekao je Santos. „Ljutnja koju ljudi sada pokazuju, dokazuje upravo to. Ne radi se o odbacivanju ove vlade, već o traženju osnovnog prava."

Sa svoje strane, vlada je saopštila da preduzima korake za rešavanje ovog problema.

Lakal Pou je u ponedeljak najavio izgradnju brane i novog sistema za isporuku vode na reci San Hoze, koji će obezbediti alternativni izvor vode kada izgradnja bude završena za 30 dana.

Ljudi su zamoljeni da ne peru svoje automobile i ne zalivaju bašte, a kamioni sa cisternana su pušteni u rad da isporučuju vodu ključnim institucijama kao što su bolnice.

Potraga za vodom se čak preselila u centar Montevidea, gde su radnici iskopali bunare u parku Batla, nazvanom „pluća grada", kako bi pronašli alternativne izvore vode, izveštavaju lokalni mediji.

„Trebalo je da se bolje pripremimo"

Međutim, neki optužuju vladu da ne čini dovoljno. Santos je rekao da postoje dugogodišnji problemi sa upravljanjem vodama u Urugvaju.

„Suša je problem koji pogoršava situaciju, ali postoji istorijski problem sa neracionalnom upotrebom vode koji nas je doveo ovde", rekao je on.

Danijel Panario, direktor Instituta za ekologiju i nauku o životnoj sredini na Univerzitetu Republike, rekao je za CNN da vlada tek sada sprovodi mere koje su naučnici predložili mesecima ranije.

„Morali smo da budemo bolje pripremljeni za klimu koja je sve nepredvidljivija", rekao je on.

Panario je ispričao razgovor sa farmerom koji mu je rekao da kiša pada „intenzivnije" nego ranije.

„Kiša pada na koncentrisaniji način, izaziva poplave, a zatim slede dugi periodi suše", rekao je on.

Ni predsednikova kancelarija ni OSE nisu odgovorili na zahteve CNN-a za komentar.

Lakal Pou je u maju rekao novinarima da je trenutak složen, da mora prihvatiti i odgovornost, ali je odbacio tvrdnje da njegova vlada nije učinila dovoljno da se izbori sa krizom.

Urugvaj nije jedina zemlja u Latinskoj Americi koja pati od suše. Susedna Argentina se bori sa najvećom sušom u poslednjih nekoliko decenija, koja ima ozbiljne posledice po poljoprivredu.

Dok su naučnici otkrili da glavni uzrok suše u Urugvaju i Argentini nije klimatska kriza, oni su rekli da su klimatske promene koje su izazvale ekstremne vrućine pogoršale posledice.

„Klimatske promene definitivno igraju ulogu u visokim temperaturama sa kojima se trenutno suočavaju Argentina i druge zemlje u regionu", rekla je Friderike Oto, klimatski naučnik i ko-voditelj Svetske inicijative za atribuciju vremena.

Migel Dorija, hidrolog Organizacije Ujedinjenih nacija za obrazovanje, nauku i kulturu (UNESCO) za Latinsku Ameriku i Karibe, sa sedištem u Montevideu, rekao je da zemlja treba da promeni svoj odnos prema vodi.

Urugvaj „ima kulturnu vezu sa vodom", rekao je Dorija, i dodao da postoji percepcija da nema potrebe da se vodi računa o vodi jer je gotovo beskonačna.

„Ono što je zaista potrebno je kulturna promena", zaključio je on.

Gerardo Amarilla, podsekretar u urugvajskom Ministarstvu životne sredine, rekao je na forumu Ujedinjenih nacija o vodama 9. juna da zemlja treba da ceni vodu kao resurs i da prizna da živimo u svetu sa promenljivom klimom.

Pored promene percepcije, Dorija je rekao da bi Urugvaj mogao da poveća količinu raspoložive vode izgradnjom nove infrastrukture kao što su brane i ažuriranjem zastarelih sistema za isporuku vode kako bi se poboljšala efikasnost. To bi takođe moglo da smanji potražnju promovisanjem ponovne upotrebe vode i novih navika, rekao je on.

Za sada, stanovnici Montevidea ne očekuju uskoro veliko olakšanje. Deluje da će se suša ovde dugo zadržati.