Fokus borbenih dejstava, ali i javnosti, usmeren je na grad Bahmut u Donjeckoj oblasti, koji je pre rata imao oko 70.000 stanovnika, a koji Rusi osvajaju već pet meseci.
Invazija Rusije na Ukrajinu trebalo je da traje samo tri dana, međutim, ni posle gotovo godinu dana intenzivnog ratovanja, kraj rata se još uvek ne nazire. Od proglašenja delimične mobilizacije na front je do sada poslato 150.000 rezervista. Još 150.000 je na intenzivnoj vojnoj obuci. Njihov dolazak na front očekuje se početkom 2023. godine.
Komandant ukrajinskih kopnenih snaga, general-potpukovnik Oleksandr Sirski, izjavio je da je primetan dolazak rezervnog sastava koji je prošao delimičnu obuku. Ovo je značajan napredak u poređenju sa prvim talasom rezervista sa samo dva dana vojne obuke. U principu, evidentan je porast brojnosti i borbene gotovosti agresorskih snaga duž cele linije fronta.
Da li to znači da Vojska Ruske Federacije preuzima stratešku inicijativu u ukrajinskom ratu? U kojoj meri je nedostatak ofanzivnih dejstava Zajedničkih snaga Ukrajine diktiran vremenskim uslovima? Možda je ratna mašina, kojom se komanduje iz Kijeva, potrošila snagu? Na prvoj liniji fronta nijedna od zaraćenih strana ne ostvaruje značajne teritorijalne dobitke. Informacije koje dolaze sa fronta odnose se na promene na taktičkom nivou i vrlo su često kontradiktorne i nepouzdane.
Vagner ulaže maksimalne napore
Međutim, indikativan je značajan porast broja bitaka koje su pokrenule ruske snage na liniji fronta u Donjecku. U Zaporožju je relativno mirno, dok na Luganskom frontu ruska strana nastavlja da sprovodi aktivnu odbranu sa ciljem da ometa razvoj ukrajinskih ofanzivnih operacija dalje na istok.
Ipak, fokus borbenih dejstava, ali i javnosti, usmeren je na grad Bahmut u Donjeckoj oblasti, koji je pre rata imao oko 70.000 stanovnika. Ruska strana već pet meseci pokušava da zauzme ovaj grad, nekadašnji centar rudarstva soli.
Profesionalna privatna vojna organizacija Vagner uložila je maksimalne napore da zauzme grad. Sada su im se pridružili 31. samostalna vazdušno-jurišna brigada i delovi 76. vazdušno-desantne divizije. Posle kratkog odmora i popune, posle povlačenja iz Hersona, ove elitne jedinice ponovo su bačene u vatrene okršaje. Bahmut je regionalno transportno čvorište. Međutim, pošto se nalazi na prvoj liniji fronta, njen upotrebljivi saobraćajni kapacitet je samo od lokalnog značaja.
Pored organske artiljerije, napade ruskih snaga podržava najmanje jedna samostalna artiljerijska brigada naoružana različitom borbenom opremom teškog kalibra. Samohodne haubice 2S19M2 Msta-S i 2S5 Zumbul-S, kalibra 152 milimetra, predstavljaju rusku artiljeriju velikog dometa na ovom delu fronta. Višecevni raketni bacači BM-27 Uragan, kalibra 220 milimetara, koriste se za spektakularne noćne napade raketama čije su bojeve glave punjene belim fosforom.
Noću su desetine hiljada zapaljivih kuglica fosfora zapalile preostale delove grada. Fosforne kuglice se lepe za krovove, zidove, čelik, ljudsko tkivo. Oni gore sve dok su u kontaktu sa vazduhom. Požari, koji besne posle noćnih napada, deluju zastrašujuće jer vatrogasne službe, ako još postoje, ne rade pod granatama. Bahmut je konačno pobedio artiljerijsku oruđe najvećeg kalibra u naoružanju Vojske Ruske Federacije. Malter 2S4 Tulipan, kalibra 240 milimetara, odgovoran je za uništavanje čvrstih zidanih objekata.
Potpuno uništeni direktnom i indirektnom artiljerijskom vatrom, većina stambenih zgrada pretvorena je u apokaliptične ruševine.Procenjuje se da se pod ruševinama i dalje krije oko 10.000 stanovnika koji nisu želeli ili nisu imali gde da odu. Istu sudbinu doživela su i prigradska naselja, ali i okolni gradovi. Rusko napredovanje, brzinom od jednog kilometra mesečno, plaćeno je velikim gubicima u tehnici, a posebno u ljudstvu.
Ne postoji čak ni približna procena broja poginulih i ranjenih. Ovo je deo bojnog polja gde Vagnerova grupa konzumira ljudski "materijal“ prikupljen iz kaznionica širom Ruske Federacije. Prema mnogim izvorima, u prvim redovima su kriminalci, koji kaznu služe krvlju. Posle njih se u borbu šalju rezervisti. Na kraju, tu su i plaćenici. Oni čine tek treći talas pešadije koja se probija prema gradu.
Ukrajinci verni svojoj taktici
Ruske snage su iskoristile rotaciju ukrajinskih snaga i prilikom primopredaje položaja zauzele su neke rejone u istočnom delu grada. Međutim, dolaskom 46. samostalne vazdušno-desantne brigade Ujedinjenih snaga Ukrajine, ruski vojnici su proterani iz okupiranog dela grada i vraćeni na početne položaje, dva kilometra istočno od Bahmuta.
Međutim, za branioce Bahmuta, kritični su sveobuhvatni prodori regulisanih ruskih snaga, južno i severno od grada. U pojedinim delovima su taktičkim protivudarima uspeli da uspore, ali ne i potpuno zaustave napredovanje Rusije. Njihov uspeh preti da odseče odbranu grada od glavnih linija snabdevanja. Ukrajinska vojska ostaje verna svojoj taktici. Oni pružaju odlučnu, ali ne i odsutnu odbranu. Doveli su i pojačanje. Procenjuje se da Bahmut i okolinu brani oko 20.000 ukrajinskih vojnika.
Bahmut nema posebnu vrednost
Putinu je pobeda u Bahmutu potrebna zbog podrške domaće javnosti. Odšteta za izgubljeni Herson. Treća pretpostavka počiva na veoma neubedljivom vojnom opravdanju angažovanja tolikog broja resursa. Bahmut bi, ukoliko dođe pod rusku kontrolu, mogao da posluži kao operativna baza za dalji prodor na sever, u pravcu Kramatorska i Slovjanska.
Takođe, postoji i mišljenje da Rusi zapravo žele da uvuku Ukrajince u dugotrajnu bitku kako bi ih iskrvarili braneći Bahmuta. Nemci su nešto slično pokušali u Prvom svetskom ratu napavši sistem francuskih utvrđenja oko grada Verdena, na severoistoku Francuske.
Spekulacije o novoj ofanzivi
Zbog temperatura, koje su varirale od minusa do plusa, veći deo zemlje je i dalje teško prohodan zbog debelog sloja blata. Daleka artiljerija je najveći deo svojih udara, po dubini okupirane teritorije, usmerila ka Zaporožju i Krimu. Veoma je slično operaciji oblikovanja koja je sprovedena pre oslobađanja Hersona. Međutim, to ne znači da će sledeća ukrajinska ofanziva biti na tom području.
I dalje postoje razne spekulacije o novoj ukrajinskoj ofanzivi nakon što se tlo zaledi. Septembarska ukrajinska ofanziva u oblasti Harkova je tipičan primer "prodora groma“. Za tako nešto treba posebna prilika. U slučaju harkovske ofanzive, prilika se ukazala zbog nepromišljenog prebacivanja ruskih, borbeno sposobnih, profesionalnih jedinica na drugi kraj bojišta. Tako se ukrajinski planovi za veće ofanzivne zimske operacije još ne naziru.
Stiže 150.000 rezervista
Prvobitni ruski plan je bio da uvede svih 318.000 mobilisanih rezervista do kraja 2022. Može li preostalih 150.000 rezervista, koji dolaze na front početkom sledeće godine, da preokrenu situaciju u korist Rusije? Pored povećanog broja angažovanih snaga i sredstava, Vojska Ruske Federacije nastavlja da primenjuje istu taktiku kao i pre mobilizacije. Sve se oslanja na masovne artiljerijske udare, manje prodore pešadije, sa ili bez oklopne podrške.
Logistika je potpuno zatrpana. Rusi su morali da dislociraju svoje divizijske i korpusne bataljone i skladišta goriva na više od 100 kilometara od linije fronta. Zbog toga direktna borbena logistika može efikasno da podrži delovanje viših taktičkih jedinica i zajedničkih operativnih jedinica.
Putin nema dovoljno resursa
Vojsci Ruske Federacije potrebna je temeljna reorganizacija svih njenih komponenti. Samo je Crvena armija uspela da reorganizuje vojsku tokom borbenih dejstava tokom Drugog svetskog rata. Platili su ga milioni žrtava građana SSSR-a.
Pokušali su da kupe vreme ostavljajući ogromna područja na zapadu zemlje. Vojska je bila hranjena porcijama u konzervi koje su isporučene iz Sjedinjenih Država. Za razliku od Staljina, vrhovni komandant Armije Ruske Federacije Vladimir Vladimirovič Putin ne raspolaže takvim rezervama ljudskih, materijalnih, prostornih resursa. U tom smislu, njegovu izjavu da je situacija u okupiranim delovima Ukrajine veoma teška treba shvatiti krajnje ozbiljno.