Sadam Husein je svojevremeno bio u top 10 najbogatijih državnika.
Tri kamiona su krenula iz Centralne banke Iraka u 4 sata ujutro po lokalnom vremenu 18. marta 2003. Njihov teret je bio skoro milijardu dolara, što je četvrtina deviznih rezervi zemlje. Plen je uzeo tim na čelu sa Kusajem Huseinom, sinom iračkog diktatora Sadama Huseina. Može se reći da se Kusai nije baš izvukao sa pljačkom. On će dočekati svoj kraj nekoliko meseci kasnije u nepromišljenom obračunu sa 101. vazdušno-desantnom divizijom američke vojske i timom operatera specijalnih snaga. Ipak, ogroman deo novca nikada nije vraćen.
Ako vam je 18. mart 2003. zvuči kao poznat datum, to je zato što jeste. Vazdušni rat koji je označio početak invazije na Irak predvođen Amerikom trebalo je da počne sledećeg dana. Naslutivši američki potez, diktator je predvideo da će mu, kada počne vazdušni rat, možda biti teško da se kreće po zemlji i da završi stvari, pa je poslao svog sina da nabavi korisne zalihe likvidnih sredstava.
Uzeo 1.000.000.000 dolara
Kusaj Husein je stigao u Centralnu banku Iraka u Bagdadu sa rukom ispisanom beleškom svog oca, naređujući da se milijarda dolara u američkim novčanicama povuče i pusti iz kase zemlje. Na licu mesta tri kamiona. Određeni broj zvaničnika iračkog režima, uključujući Kusaia, nadgledali su transfer sredstava. Uprkos velikoj sumi novca, prinudno povlačenje možda zapravo nije bilo protivzakonito, smatraju neki pravni stručnjaci. Sadam Husein je bio apsolutni diktator sa ličnom, direktnom kontrolom nad svakim aspektom upravljanja zemljom, uključujući centralnu banku i druge ekonomske institucije. Milijardu dolara možda su čak bila i lična sredstva Sadama Huseina, prikupljena tokom više od dve decenije vladavine Irakom.
U početku su američki obaveštajni zvaničnici verovali da je Husein možda pokušavao da preveze plen preko granice kako bi izbegao američku invaziju. Tim specijalnih snaga američke vojske u blizini granice između Iraka i Sirije prijavio je da je video kamione koji odgovaraju opisu kako prelaze granicu kako bi pobegli. Drugi su verovali da će Husein iskoristiti novac da podstakne otpor unutar Iraka dok su američke trupe napredovale širom zemlje. Mnogi Iračani su se složili sa tom ocenom. Novac je možda korišćen i za finansiranje bekstva onih koji su najbliži iračkom diktatoru, uključujući njegovu porodicu i lične prijatelje. U danima i nedeljama koji su usledili, koalicione snage su uspele da pronađu oko 650 miliona dolara novca oduzetog od centralne banke. Pronašli su zalihe sredstava pretresima i raznim patrolama širom zemlje koje su ih dovele do novca, sakrivenog u jednoj od palata koje koristi Udaj, drugi sin Sadama Huseina.
Kada je Kusai konačno pronađen u jednoj kući u severnom iračkom gradu Mosulu, pokušao je da se odupre brojnim napadima američkih snaga na kuću. Njega i njegovog brata Udaja prijavio je jedan od ostalih gostiju kuće koji je želeo nagradu od 30 miliona dolara. Američke trupe su počele da ispaljuju TOW protivtenkovske rakete, ukupno 12, na kuću, ubijajući sve unutra. Kada su konačno mogli da pretraže prostorije, nije bilo ni traga od preostalih 350 miliona dolara iz Iračke centralne banke. Od tada niko nije video ni čuo za taj novac.
Ogromno bogatstvo
Sadam Husein je bio predsednik Iraka više od dve decenije. U vreme njegove smrti u decembru 2006. verovalo se da je imao neto vrednost od 2 milijarde dolara. Neke procene su tvrdile da je Huseinovo bogatstvo u jednom trenutku iznosilo čak 40 milijardi dolara, preneo je CBS News. Godine 1999. Husein je bio na sedmom mestu na Forbsovoj listi najbogatijih šefova država na svetu sa procenjenom neto vrednošću od 6 milijardi dolara, izvestio je AP.
Četiri godine kasnije, magazin je procenio da Husein vredi oko 2 milijarde dolara, što je, iako niže od Forbsove prethodne procene njegovog bogatstva, i dalje skoro četiri puta veće od vrednosti kraljice Elizabete. Rečeno je da je britanski monarh 2003. imala neto vrednost od 525 miliona dolara, navodi Forbs. Huseinovo bogatstvo časopis je pripisao nafti i navodnoj krijumčarskoj operaciji koju je kontrolisao njegov sin Udaj. Dok je Husein bio na vlasti, izgradio je 100 palata i "VIP luksuznih rezidencija" ukrašenih mermerom i zlatom širom Iraka za svoju porodicu, ljubavnice, prijatelje i partijske zvaničnike, objavio je NBC News 2003. godine, pozivajući se na zvaničnike SAD i Ujedinjenih nacija. Američki obaveštajci su procenili da su ukupni troškovi izgradnje iznosili dve milijarde dolara, bez uračunavanja troškova opremanja, barem kako je tvrdio neimenovani zvaničnik.
U dokumentima Ujedinjenih nacija navodi se osam glavnih kompleksa palate koje sadrže više od 1.000 zgrada i pokrivaju ukupno oko 32 kvadratna kilometra javio je CNN. Zgrade su obuhvatale luksuzne vile, manje vile za goste, poslovne komplekse, magacine i garaže. Početkom 1980-ih, Husein je uvukao svoju zemlju u osmogodišnji rat sa Iranom, za koji se procenjuje da je odneo preko milion života na obe strane. Husein je navodno koristio nervne agense i iperit na iranskim vojnicima tokom sukoba, kao i hemijsko oružje protiv kurdskog stanovništva Iraka u severnom Iraku 1988. Nakon što je izvršio invaziju na Kuvajt 1990. godine, koalicija predvođena SAD izvršila je invaziju na Irak 1991. Međutim, nije uspela da ukloni Huseina sa vlasti.
Tokom 1990-ih, Husein se suočavao i sa ekonomskim sankcijama UN-a i sa vazdušnim napadima koji su pokušali da osakate njegovu sposobnost da proizvodi hemijsko, biološko i nuklearno oružje. Pošto se Irak i dalje suočava sa optužbama za ilegalnu prodaju nafte i proizvodnju oružja, SAD su ponovo napale zemlju u martu 2003.