Priča se u međunarodnim krugovima da postoji mogućnost da Finska primi NATO nuklearno oružje na svoju teritoriju jer se graniči sa Rusijom.
Finska bi mogla da primi NATO nuklearno oružje u krugu od 1000 kilometara od Moskve iako je finski predsednik Sauli Ninisto rekao da "ne postoje preduslovi" za pristupanje zemlje međunarodnom telu, iako su zvaničnici rekli za Njusvik da je taj potez trenutno malo verovatan. Postojale su spekulacije da Finska neće želeti da primi nuklearno oružje ili stalne trupe na svojoj zemlji i da će možda tražiti garancije da to neće biti slučaj.
Premijerka Sana Marin rekla je ranije ove godine da NATO nije zainteresovan za baze ili nuklearno raspoređivanje. Ali na inauguracionom Helsinškom bezbednosnom forumu ovog vikenda u glavnom gradu Finske, predsednik Niinisto je rekao: "Finska nastoji da postane članica NATO-a, tačka. Ništa više, ništa manje. Nemamo nikakve posebne zahteve ili rezerve da bismo postaviti kao preduslove za naše članstvo."
Ova izjava, u teoriji, otvara Finsku za smeštaj NATO nuklearnog oružja, pri čemu se južna granica zemlje nalazi na manje od 1.000 kilometara od Moskve.
NATO-ovo nuklearno odvraćanje
Finska i Švedska treba da postanu 31. i 32. članice NATO-a, do ratifikacije u mađarskom i turskom parlamentu, što zvaničnici veruju da će se dogoditi u narednim mesecima. Zajedničkom odlukom o pristupanju transatlantskom savezu okončana je višedecenijska politika vojne neutralnosti u Helsinkiju i Stokholmu; istorijski strateški neuspeh predsednika Vladimira Putina koji proizilazi iz tekuće invazije na Ukrajinu.
Predstojeće dvostruko pristupanje će transformisati geostratešku situaciju u severnoj Evropi. Baltičko more će postati ono što su neki posmatrači nazvali "natovskim jezerom“, dok će granica između Finske i Rusije, duga 1300 kilometara, postati nova linija fronta NATO-a sa Moskvom.
Pitanje članstva je gotovo rešeno. Pitanje da li će dve države biti domaćini nuklearnog oružja nije, iako sve uključene strane sugerišu da je to malo verovatno. Trenutno se sredstvo odvraćanja nalazi u tri nuklearne zemlje NATO-a — SAD, UK i Francuskoj — i u bazama u nenuklearnim državama Belgiji, Nemačkoj, Italiji, Holandiji i Turskoj. Nijedna zemlja koja se pridružila alijansi od raspada Sovjetskog Saveza nema nuklearno oružje.
Rusija ima nekoliko nuklearnih objekata u blizini granica Finske. To uključuje interkontinentalne balističke rakete bazirane u Vipolzovu, oko 300 milja od granice, i nekoliko baza nuklearnih podmornica u krugu od 150 milja od granice u Barencovom moru. Finska premijerka Sana Marin rekla je u maju da alijansa nije pokazala želju da stavi takvo oružje na finsku teritoriju.
"Niko nam neće doći da nam nametne nuklearno oružje ili stalne baze ako ih ne želimo. Ne čini mi se da uopšte postoji interes za raspoređivanje nuklearnog oružja ili otvaranje baza NATO-a u Finskoj", rekla je premijerka. Čini se da se to nije promenilo, kažu zvaničnici NATO-a i Finske koji su ovog vikenda razgovarali za Nevsveek u Helsinkiju, iako nisu isključili tu mogućnost.
"To je pre teorijska rasprava. Prema mojim saznanjima, nijednoj od takozvanih ’novih‘ država članica NATO-a zapravo nije ponuđeno nuklearno oružje", rekao je Kai Sauer, državni podsekretar za spoljnu i bezbednosnu politiku u finskom ministarstvu spoljnih poslova.
Zauer je dodao: „To se pojavilo u našoj unutrašnjoj debati. I mislim da je ovim jučerašnjim govorom predsednik sasvim jasno stavio do znanja da je 'bez rezervi' dobra smernica u situaciji u kojoj je bezbednosno okruženje prilično nestabilno.
"Zašto bismo ograničili bilo koju od naših opcija? Ne kažem da smo previše entuzijastični da dobijemo nuklearno oružje. Ali to je na kraju politička odluka, a mi nismo u fazi u kojoj smo članica. Tako da ostaje da se vidi."