Branimir Vidmarović analizirao je nove odluke Vladimira Putina i potencijalnu najavu da bi Rusija mogla da koristi nuklearno oružje.
Poznati hrvatski spoljnopolitički analitičar Branimir Vidmarović govorio je o novonastalim okolnostima u ratu u Ukrajini, a to su pre svega - delimična mobilizacija stanovništva, zatim referendum u četiri ukrajinska regiona o pripajanju Rusiji i na kraju pretnje nuklearnim oružjem, za koje Putin ističe da nisu blef.
"Prevelika je ta linija fronta, preko 1.000 kilometara, i premalo je ljudi. Zapravo, slabo je posložena logistika. Nije sve srazmerno, jedne strane imate ljude koji su izuzetno motivisani da odbrane svoju zemlju, a s druge strane za tako dugačak front imate premalo ljudi", kazao je Vidmarović u intervjuu za "Net.hr" i objasnio zašto delimična mobilizacija, a ne potpuna: "Ovo nije rat, ovo je specijalna vojna operacija kako Putin kaže. Opšta mobilizacija podrazumeva dizanje na noge oko 20 do 25 milona ljudi. Koji to ruski budžet sada može podneti? Opšta mobilizacija bi kompletno uplašila rusko društvo i to bi bio veliki šok, stanje kakvo nikada nije bilo. Kakva bi to egzistencijalna pretnja bila da moraš da izvršiš mobilizaciju 20 milona ljudi?".
Branimir Vidmarović je govorio i o "bežaniji" velikog broja Rusa koji su pohitali da napuste zemlju kada je proglašena delimična mobilizacija, što jasno ukazuje na nezadovoljstvo velikog broja građana.
"Drugi je razlog, ono što vidimo, zapravo je jako mali sloj Rusa. Ova 'bežanija' kako ste rekli, to je onaj deo Rusa koji imaju sredstva, koji imaju pasoše, a veliki deo Rusa nema ni to. Letovi su jedan segment, vidimo da ima i na graničnim prelazima dosta onih koji odlaze, ali to su oni Rusi koji žive u gradovima i mestima pored tih zemalja, poznaju infrastrukturu, često idu tamo i za njih to nije nešto naročito teško, odnosno to nije neka migracija. Ruska policija je počela da zabranjuje odlazak muškaraca starosti od 18 do 60 godina. Ovo je bio prvobitni talas dok se ruski sistem nije snašao, ali sada se to sređuje. Dosta brzo će biti napravljeno da neće moći niko moći da napusti Rusiju".
Postoji li opasnost da će Vladimir Putin koristiti nuklearno oružje? Mnogi smatraju da blefira, ali postoje i oni koji veruju da je referendum koji se trenutno održava u Donjecku, Hersonu, Zaporžju i Lugansku samo povod nakon koga će zakonski moći da koristi oružje za masovno uništenje.
"On je rekao da Zapad preti Rusiji oružjem za masovno uništenje, onda je rekao 'i mi imamo sredstva uništavanja'. I da ne blefira", pojašnjava Vidmarović i dodaje: "Što se tiče nuklearnog oružja, to je veliki problem, jer je sasvim moguće da će to biti. Ali treba se sve posložiti - scenario kada se to oružje koristi je izuzetno mali i specifičan. Imate deo koji je propisan u ruskoj nuklearnoj doktrini, a ovo o čemu se danas priča je napad taktičkim nuklearnim oružjem, to je oružje slabog intenziteta - oko tri do pet kilo tona, koje je zapravo beskorisno za uništavanje vojne infrastrukture, jer je preslabo za tako veliku zemlju. Vi ne možete s jednom bojevom glavom uništiti nešto veliko".
"Postavlja se pitanje zašto koristiti to oružje slabog intenziteta, ako iste te ciljeve možete postići s konvencionalnim naoružanjem? Stvar je u tome da je izuzetno veliki psihološki učinak u svemu tome. Ako vi iskoristite to nuklearno oružje, čak i slabog intenziteta, šaljete snažan signal koji može zastrašiti i preplašiti. To je veliki šok, s ciljem deeskalacije. Kada radite to, pokušavate pokazati protivniku, pokušavate ga upozoriti da se povuče. Ali je ono zapravo apsolutno beskorisno. Trebate imati neku dovoljno značajnu kritičnu vojnu bazu ili nekakvo čvorište ili veliko skladište naoružanja da ga bombardujete. I tako ne možete preokrenuti rat".
Vidmarović je zaključio da bi Putin ovo oružje mogao da koristi ako počne da "gubi tlo pod nogama" i "bude sateran u ćorsokak", ali da takav trenutak još nije došao.
Za kraj je Vidmarović zaključio da je ovo "prekretnica za međunarodne odnose" u kome se Rusija i Zapad odvajaju i profitiraju drugi, pa tako od najveće zemlje na svetu očekuje da za deset ili dvadeset godina bude samo pasivni posmatrač: "Kina, Indija, Turska, Saudijska Arabija, Brazil, Južna Afrika, čak i Iran, to su zemlje koje će definisati dalje kako i šta. Čak i Izrael u svemu tome".