RAT UNIŠTAVA RUSIJU! Otvorene brojne pukotine, Putin ne zna gde prvo da zakrpi - teg oko vrata su mladi, rezerve i GAS!

U velikoj analizi aktuelnog stanja ruske ekonomiji, zbog rata u Ukrajini, koja je pod oštrim sankcijama Zapada, magazin izdvaja devet razloga zašto su oni koji smatraju da sankcije nisu dale rezultata, zapravo u zabludi. Daleko od toga da su neučinkovite ili razočaravajuće, kao što su mnogi tvrdili, međunarodne sankcije i dobrovoljno poslovno povlačenje izvršili su razoran učinak na rusku ekonomiju, navodi Foreign Policy.

Navodi da je jedan od ključnih razloga zašto o delotvornosti sankcija uopšte postoji dvoumljenje taj što iz Rusije ne dolazi dovoljno relevantnih ekonomskih pokazatelja. Umesto toga, prenose se preterano optimistične ruske ekonomske analize, prognoze i projekcije.

"Reč je o analizama koje crpe većinu, ako ne i sve, svoje temeljne dokaze iz periodičnih ekonomskih objava same ruske vlade. One su se dosad smatrale verodostojnima, ali sad postoje određeni problemi", pojašnjava magazin.

Foreign Policy je okupio tim stručnjaka koji su koristeći privatne izvore podataka na ruskom jeziku i direktne izvore podataka, uključujući podatke o potrošačima, objave ruskih međunarodnih trgovinskih partnera i druge izvore analizirali šta se dogodilo sa ruskom ekonomijom pet meseci od napada na Ukrajinu. U timu su radili: Franek Sokolovski, Mišal Virebkovski, Mateuš Kasprovic, Mišal Boron, Jaš Bansali i Rajan Vakil. Njihova analiza ukazuje na "devet mitova" o trenutnom stanju u ruskoj ekonomiji.

• Rusija može preusmeriti svoj izvoz gasa i prodavati ga Aziji umesto Evropi. Ova teza prema Foreign Policy-ju nije tačna.

Manje od 10 odsto ruskog gasnog kapaciteta je tečni prirodni gas, tako da ruski izvoz gasa ostaje zavisan od sistema fiksnih cevovoda za prenos gasa. Velika većina ruskih gasovoda teče prema Evropi. Ti cevovodi, koji potiču iz zapadne Rusije, ne mogu se spojiti na zasebnu novu mrežu cevovoda koja povezuje istočni Sibir s Azijom, koja sadrži samo 10 odsto kapaciteta evropske mreže gasovoda. Zaista, 16,5 milijardi kubnih metara gasa koje je Rusija prošle godine izvezla u Kinu predstavljalo je manje od 10 odsto od 170 milijardi kubičnih metara prirodnog gasa koje je Rusija poslala u Evropu.

Projekti azijskih gasovoda, koji su trenutno u izgradnji, još su godinama udaljeni od toga da postanu operativni. Uz to, finansiranje ovih skupih projekata gasovoda takođe stavlja Rusiju u značajno nepovoljniji položaj. Sumirano, Rusiji su potrebna svetska tržišta mnogo više nego što su svetu potrebne ruske zalihe, navodi magazin. Ne treba zaboraviti i da je Evropa samo 46 odsto svojih potreba za gasom zadovoljavala kupovinom gasa iz Rusije te da je Gasprom zabeležio pad proizvodnje gasa u julu za 35 odsto na godišnjem nivou. Dakle, Rusija trpi štetu.

• Budući da je nafta zamenljivija od gasa, Putin jednostavno može prodati više Aziji.

Ruski izvoz nafte sada takođe odražava Putinov smanjeni ekonomski i geopolitički uticaj. Rusija se jeste okrenula Kini i Indiji, ali uz prodaju po popustu bez presedana. Naftu "Ural" prodaje po popustu od 35 dolara, iako nikad nije davala popust veći od 5 dolara, čak ni za vreme "invazije" na Krim 2014. godine. Ruskim naftnim tankerima treba u proseku 35 dana da stignu do istočne Azije, naspram dva do sedam dana da stignu do Evrope, zbog čega je samo 39 odsto ruske nafte otišlo u Aziju naspram 53 odsto namenjenih Evropi.

To je veliki uticaj na maržu i profitabilnost poslovanja, gde je Rusija pre bila među najuspešnijima. Uz to, ruska industrija proizvodnje nafte dugo se oslanjala na zapadnu tehnologiju, što je u kombinaciji s gubitkom nekadašnjeg primarnog tržišta Rusije i njenom smanjenom ekonomskom snagom prouzrokovalo da čak i rusko ministarstvo energetike revidira svoje projekcije dugoročne proizvodnje nafte nadole.

• Rusija nadoknađuje izgubljene zapadne poslove i uvoz zamenjujući ih uvozom iz Azije.

Ruski uvoz je pao za više od 50 odsto unazad par meseci. Uvoz igra važnu ulogu unutar ruske domaće privrede. Čini oko 20 odsto ruskog BDP-a. Pored toga, Rusiji je važan zbog ključnih inputa – delova i tehnologije.

Kina nije ušla na rusko tržište u meri u kojoj su mnogi predviđali. Prema podacima kineske Opšte carinske uprave, kineski izvoz u Rusiju pao je za više od 50 odsto od početka godine do aprila. Strmoglavio se sa 8,1 na 3,8 milijardi dolara. Uzimajući u obzir da Kina izvozi sedam puta više u Sjedinjene Države nego u Rusiju, čini se da su čak i kineske kompanije više zabrinute zbog sukoba s američkim sankcijama nego zbog gubitka marginalnih pozicija na ruskom tržištu, što odražava slabu ekonomsku vezu Rusije s njenim globalnim trgovinskim partnerima, navodi FP.

• Ruska domaća potrošnja i zdravlje potrošača i dalje su jaki.

Inflacija je u sektorima koji zavise od stranih lanaca snabdevanja u Rusiji skočila na 40-60 odsto. Količine prodaje su postale izuzetno male. Tako je prodaja stranih automobila u Rusiji pala za oko 95 odsto, i kod većeg broja kompanija može se reći da je potpuno zaustavljena.

Foreign Policy piše da je usled problema u snabdevanju, skoka cena, slabljenja raspoloženja potrošača logično da indeks koji meri raspoloženje ruskih menadžera nabavke ukazuje da je ruska ekonomija u padu. U proseku oko 20 odsto. Takav signal potvrđuju i kretanja e-trgovine unutar Jandeksa, kao i podaci o fizičkoj maloprodaji u Moskvi. Sve to govori suprotno od onoga što objavljuje Kremlj, navodi FP.

• Strana preduzeća nisu se baš povukla iz Rusije, a beg poslovanja, kapitala i talenata iz Rusije je precenjen.

Strana preduzeća zapošljavaju u Rusiji oko 12 odsto radne snage. To je oko pet miliona radnika. Rezultat njihovog povlačenja nije samo pad broja radnih mesta, već i pad privredne aktivnosti više od 1.000 kompanija koje čine oko 40 odsto ruskog BDP-a. Te su kompanije poništile tri decenije izgradnje ekonomskih odnosa na ruskom tržištu. Reč je o masovnom egzodusu koji je za sobom povukao i odliv 500.000 visokoobrazovanih stručnjaka. Foreign Policy piše da je čak je i gradonačelnik Moskve priznao da očekuje veliki gubitak radnih mesta dok preduzeća prolaze kroz proces potpunog gašenja.

• Putin ostvaruje budžetski suficit zahvaljujući visokim cenama energije.

Ministar finansija Rusije najavio je da očekuje da će ruski budžet biti u minusu od svega dva odsto BDP-a ove godine, a ne u suficitu. Putin je odlučio da upregne sve mehanizme države kako bi umanjio pad. Krenuo je u finansijski neodržive fiskalne i monetarne intervencije. To uključuje drastično povećanje vojnih izdataka i štampanje novca. Tako je od početka napada na Ukrajinu udvostručio ponudu novca u Rusiji.

Putinovo nepromišljeno trošenje očigledno stavlja finansije Kremlja pod pritisak. Sve to ne događa se zbog visokih cena energije, jer visoke su cene energije bile i u razdobljima kad je ruski budžet znao pasti u deficit. Ovde su razlozi tog pada drugačiji, navodi magazin Foreign Policy.

• Putin ima stotine milijardi dolara u fondovima za crne dane, tako da finansije Kremlja verovatno neće biti nategnute u skorije vreme.

Rusija na računima ima mnogo kapitala. Putinovi fondovi za crne dane teže oko 600 milijardi dolara u deviznim rezervama, akumuliranih od prihoda od nafte i gasa. Ali, polovina od tog iznosa – 300 milijardi dolara zamrznuto je i nedostupno u savezničkim zemljama: Sjedinjenim Američkim Državama, Evropskoj uniji i Japanu, i Putin nema pristup tom novcu. Čak je bilo poziva da se zapleni tih 300 milijardi dolara kako bi se finansirala obnova Ukrajine. Od preostalih 300 milijardi, Putin je od početka napada na Ukrajinu, znači u manje od pola godine, potrošio čak 75 milijardi dolara.

Kritičari ističu, piše Foreign Policy, da Putin ima alternativu. To je da dodatne devizne rezerve akumulira preko Gasprombanke, jer je centralna banka pod sankcijama. Iako je to tehnički tačno i izvodljivo, magazin piše da nema dokaza koji bi sugerisali da Gasprombank akumulira bilo kakve rezerve. Posebno zato što ima vlastite kreditne obaveze.

• Rublja je ove godine najjača svetska valuta.

Ograničenje rublje nije dobar znak, baš suprotno, to je odraz drakonske kontrole kapitala, gde je Rusija preko noći postala država koja se ubraja među najrestriktivnije u svetu. Ograničenja ne osete samo kompanije, već i građani. Na primer, građani ne mogu da kupuju dolare ili podižu svoje depozite u dolarima. S druge strane, Putin veštački naduvava potražnju preko velikih izvoznika koji moraju kupovati rublje, piše FP.

Zvanični kurs rublje zato dovodi u zabludu. Njime se trguje u dramatično smanjenim količinama u poređenju s onima pre rata, jer je pala likvidnost. Prema mnogim izveštajima, veliki deo tog nekadašnjeg trgovanja migrirao je na nezvanična crna tržišta rublje. Čak je i Banka Rusije priznala, piše Foreign Policy, da je kurs više odraz vladine politike i otvoren izraz trgovinskog bilansa zemlje, a ne likvidnih deviznih tržišta kojima se slobodno trguje.

• Sprovođenje sankcija i poslovno povlačenje sada su uveliko gotovi i nije potreban dodatni ekonomski pritisak.

Ruska ekonomija je ozbiljno oštećena, ali tek joj sledi momenat u kojem treba to sebi da prizna. Nije tačno da se proces povlačenja poslovanja iz Rusije završio i nije tačno da Putin i dalje ne zarađuje od izvoza nafte i gasa. To što ti procesi i dalje traju, iako u smanjenom obimu, omogućuje Putinu da održava ekstravagantnu domaću potrošnju i prikriva strukturne ekonomske slabosti. Zato, piše Foreign Policy, sada nije trenutak da se pritisne kočnica. Foreign Policy zaključuje da Rusija ne može naći izlaz iz ove situacije sve dok savezničke zemlje ostanu ujedinjene u održavanju i povećanju pritiska sankcija na Rusiju.