Velike vrućine iznad 40 stepeni su bile predviđene tek za 2050. ali su stigle 28 godina ranije. Pročitajte prognoze stručnjaka!
Britanski prognostičari su prije dvije godine sproveli zanimljiv misaoni eksperiment i razmišljali o tome kako će izgledati vremenske prognoze 2050. godine? Klimatska kriza izaziva ekstremne vremenske uslove širom svijeta, a temperature u sjevernim geografskim širinama su posebno osjetljive na ove promene. Tako su meteorolozi zvanične agencije za vremensku prognozu za Veliku Britaniju, u ljeto 2020. pogledali dugoročne klimatske modele, sa namjerom da vide koje će temperature predvidjeti za oko tri decenije.
To nije stvarna vremenska prognoza. Ovo su primjeri prihvatljivog vremena na osnovu klimatskih projekcija, prema grafikonu Met Office. Ali, ipak, predstojećeg ponedeljka i utorka te prihvatljive vremenske projekcije “ubedljivo“ postaju stvarnost i to 28 godina pre vremena. Sajmon Li, naučnik atmosfere sa Univerziteta Kolumbija u Njujorku, primijetio je upadljivu sličnost između izgleda za 2050. i prognoze za početak sledeće nedelje u Velikoj Britaniji.
Današnja prognoza za utorak je, šokantno, skoro identična za velike djelove zemlje, tvitovao je Sajmon, dodajući u kasnijoj objavi da ono što dolazi u utorak daje uvid u budućnost. Za 30 godina takva prognoza će izgledati sasvim tipična. Početkom sledeće nedelje u Velikoj Britaniji se predviđa da će temperature biti 10 do 15 stepeni iznad normalnih. Maksimalna temperatura bi mogla da se približi 40 stepeni Celzijusa po prvi put, predviđanje koje je navelo tamošnje meteorologe da izdaju crveni nivo upozorenja po prvi put u istoriji. Najviša temperatura u Velikoj Britaniji ikada zabilježena bila je 38,7 stepeni Celzijusa u Kembridž botaničkoj bašti 2019. To je takođe jasan znak koliko brzo klimatska kriza menja naše vrijeme. Nadali smo se da nećemo doći u ovu situaciju. Klimatske promjene su već uticale na verovatnoću ekstremnih temperatura u Velikoj Britaniji. Šanse za 40C dana u Velikoj Britaniji mogle bi biti čak 10 puta veće u trenutnoj klimi nego u prirodnoj klimi na koju ljudski uticaj ne utiče, rekao je naučnik Met Office Nikos Kristidis.
Riječ je o više od nekoliko neprijatnih dana. Ekstremna vrućina je jedan od najsmrtonosnijih vremenskih događaja, ali nema tendencije da se to dešava u vrijeme kada se toplotni udar i smrt pripisuju osnovnim uslovima kao što su bolesti srca ili respiratorne bolesti. Nedavni britanski izvještaji sugerišu da ne više od 5 odsto domova u toj zemlji ima klima-uređaj kako bi se stanovnici rashladili. Za razliku od poplava ili šumskih požara koji uništavaju grad, osjećaj hitnosti koji okružuje smrtonosni toplotni talas nije tako dramatičan, rekla je Kristi Ebi, naučnica sa Univerziteta u Vašingtonu, napominjući da je toplota “tihi ubica“.
Ljudi uglavnom nisu svjesni i ne razmišljaju o rizicima povezanim sa ovim visokim temperaturama, rekao je Ebi ranije za CNN. Ona je dodala da je važno shvatiti da klima nije onakva kakva je bila pre samo nekoliko godina. Klimatska kriza već danas utiče na naše živote i nastaviće da utiče na najugroženije. Svi se radujemo ljetu jer uživamo u toplijim temperaturama, ali postoje ljudi koji su u opasnosti na višim temperaturama. Kako se klima nastavlja da se mijenja ili temperature postaju veće od onih koje smo imali kada smo bili mlađi, ljudi moraju da obrate više pažnje, posebno na one oko sebe, rekla je ona.