Najteži posao od svih je, kaže, onaj u gepeku aviona, u malom, klaustrofobičnom prostoru.
Aerodromi se u poslednje vreme bore sa nedostatkom radnika. Kada je počela pandemija Covida-19, bilo je masovnih otpuštanja, a sada kada se svet polako vraća u normalu, sve te radnike treba zameniti. Poslednjih meseci, stoga, nije čudno videti scene u kojima piloti pomažu i pri utovaru i istovaranju prtljaga putnika, a na nekim aerodromima je to već uobičajena praksa. Anonimni izvor, koji rukuje prtljagom na jednom od najvećih aerodroma u Ujedinjenom Kraljevstvu, rekao je za Tajms sa kakvim se situacijama svakodnevno susreće i koji su trenutno najveći problemi sa kojima se aerodromi suočavaju.
"Putnici na torbe čekaju i do šest sati. Pre neki dan sam video čistača kako vozi kolica za prtljag po asfaltu, bez pratnje, jer nije bilo dovoljno zaposlenih koji rukuju prtljagom. Ako ljudi misle da su kašnjenja sada velika, to nije ništa u poređenju sa onim što će se dogoditi kada počnu praznici", kaže izvor za Tajms.
Njegov aerodrom zapošljava samo dve trećine radnika potrebnih za rukovanje prtljagom. Često zbog pritiska znaju da rizikuju sopstvenu bezbednost kako bi sve dobili na vreme. Nedostaje i radnika za pratnju invalida, ponekad se dešava da imaju 30 putnika kojima je potrebna pomoć, a samo tri-četiri radnika.
Želeo je posao bez stresa
Isti izvor je rekao da je napustio kancelarijski posao jer je želeo da radi na otvorenom i bez stresa. Plata je odlična, ali je vremenom ovaj posao postao izuzetno stresan.
"Postoji percepcija da rukovaoci prtljaga samo utovaruju i istovaruju iz aviona, ali mi radimo mnogo više od toga. Vozimo traktore koji pomažu avionu da izađe sa parkinga i stavljamo klinove ispred točkova da sprečimo da se avion slučajno otkotrlja napred.Mi smo ljudi koji 'padaju' sa mlaznog mosta da spoje avion sa terminalom. Mi smo poslednje oči koje gledaju u avion pre poletanja i prve koje ga vide kada sleti", objašnjava izvor i dodaje da oni potpisuju papirologiju da je avion sposoban da leti.
Svaki put kada otvore ostavu ne znaju kakvo će ih iznenađenje dočekati; malo ili mnogo prtljaga. Obično je oko 200 kofera, ali sve češće su i bicikli, palice za golf, skuteri i slično. Za obavljanje ovog posla potrebna je odlična forma i fizička sprema.
"Pročitao sam da prosečan utovarivač prtljaga podigne više od olimpijskog standardnog dizača tegova dnevno. Jedna osoba koja podiže 200 vreća, od kojih je svaka po 20 kg, podiže ukupno četiri tone", žali se izvor.
Najgore je u gepeku
Pored stresa i fizičkog umora, ovi radnici se suočavaju i sa neočekivanim posledicama. Ako dugo radite ovaj posao na aerodromu, velika je verovatnoća da ćete rukovati i prtljagom koji sadrži ilegalnu i švercovanu robu, a vaši otisci će ostati svuda. Slično je doživeo i izvor Tajmsa, koga je policija probudila usred noći i htela da mu pretrese kuću.
Najteži posao od svih je, kaže, onaj u prtljažniku aviona. Osoba unutra mora biti u veoma malom i klaustrofobičnom prostoru i pobrinuti se da sav prtljag stane. Stavlja svoj prtljag jedan pored drugog na kolena.
"Naš cilj je da izvučemo poslednji kofer iz aviona u roku od 45 minuta po sletanju. Moramo da budemo brzi jer svaki minut tog aviona na pisti košta avio-kompaniju. Ako avion prekorači planirano vreme, aerodrom može naplatiti aviokompaniji čak 1.000 funti po minuti za primarna sedišta najbliža terminalu. Taj vremenski cilj bio je moguć kada su aerodromi imali dovoljan broj iskusnih radnika", kaže na kraju anonimni izvor.