Najgore od pandemije je možda prošlo, ali ekonomski naknadni potresi globalne krize, znatno pogoršani ruskim ratom protiv Ukrajine, znače da se povratak u normalu nigde ne nazire.
Najgore od pandemije je možda prošlo, ali ekonomski naknadni potresi globalne krize, znatno pogoršani ratom u Ukrajini, znače da se povratak u normalu nigde ne nazire.
„Uragan je upravo tamo niz put i dolazi do nas“, rekao je u sredu izvršni direktor Džejmi Dajmon, dodajući upozorenje svojoj zlokobnoj ekonomskoj prognozi: "Samo ne znamo da li je u pitanju mala ili superoluja Sendi. Bolje se pripremite", rekao je Dajmon.
Pandemija je napregnula lance marketa
Za razvijeni svet, izgledi za ozbiljnu recesiju su duboko zabrinjavajući. U siromašnijim zemljama, rastući strah i već prisutna opasnost su ono što Svjetski program za hranu (WFP) naziva nadolazećom "katastrofom gladi".
"Kada privreda ulazi u recesiju, a stopa siromaštva se povećava, politički sistemi postaju nestabilni. To je već prisutno u nekim zemljama u svetu. Dok svet izlazi iz kandži pandemije koronavirusom, rat u Ukrajini je dodatno gurnuo svet unazad. Pandemija je napregnula lance marketa jer su brojna preduzeća smanjila ili u potpunosti zaustavila proizvodnju. Transport i logistika robe su bili totalno sputani, tržište rada se potpuno poremetilo. Vlade su štampale više novčanica da bi narod ‘ostao na površini‘, naveo je Dajmon.
Cena goriva i hrane konstantno raste
Prema navodima Dajmona, cene goriva i hrane vrtoglavo rastu. Kompanije skraćuju radno vreme zbog nedostatka radnika, otkazuju se letovi, luke se zatvaraju, rafinerije smanjuju proizvodnju za gotovo 40 odsto. Neke rafinerije su čak i trajno zatvorene. Usled napada Rusije na Ukrajinu, cena nafte najviše je skočila. Proizvodnja u Sjedinjenim Američkim Državama je porasla, ali nedovoljno prema navodima stručnjaka.
Oxfam (najpoznatija i najveća britanska humanitarna organizacija) uradila je studiju u kojoj je otkrila da je šestostruko povećanje broja ljudi koji žive u uslovima nalik gladi u odnosu na isti period u 2020. godini. Prema toj studiji, više ljudi je preminulo od pothranjenosti nego od covida. Situacija se pogoršala otkako su ruske snage neke od ukrajinskih poljoprivrednih površina pretvorile u ratne zone, a zatim blokirale ključne ukrajinske luke kao što je Odesa i ukrale ukrajinsko žito, lišavajući globalna tržišta glavnog izvora osnovne hrane.
Političke posledice
Prema navodima stručnjaka, političke posledice već su vidljive. U Kolumbiji, gde je pandemija desetkovala srednju klasu i milione poslala u siromaštvo, prvi krug predsedničkih izbora prošle nedelje doneo je iznenađujući rezultat. Nakon nekoliko decenija u kojima je dominirala opcija centra ili desnog političkog centra, ovog puta pobedila je krajnja levica. Senator Gustavo Pedro obećava korenite i totalne promene u Kolumbijskom društvu. Kolumbijski narod doživeo je ekstremnu ekonomsku patnju te iz tog razloga zahteva totalnu promenu. Slični događaji odvijaju se širom sveta. U Šri Lanci na primer su loše odluke vlasti prilikom pandemije gurnule državu u velike dugove. Turizam je glavni izvor prihoda ove zemlje, a rat u Ukrajini ju je gurnuo na "ivicu provalije". Zemlja je ostala bez novca, nije platila dugove i sada ne može da priušti za hranu i lekove. Šri Lanka je primer zemlje koja je doživela najtežu sudbinu kakvu nije doživela nijedna druga zemlja. Usled masovnih demonstracija, premijer je podneo ostavku. Njegova kuća je izgorela u tim demonstracijama, a narod poziva i predsednika države da podnese ostavku.
Široko rasprostranjena ekonomska previranja često su okidač za političku nestabilnost. Primer je "Arapsko proleće" koje je krenulo 2011. godine ubistvom Gadafija. Potreslo je Bliski istok pokrenuvši građanske ratove. Rast cene hrane i nezaposlenost bili su među ključnim okidačima.
Kriza gladi
"Pandemija je zadala ogroman udarac svijetu mimo miliona života koje je već odnela. Svet je pokušao da vrati tržište rada u normalu, kao i proizvodnju nafte ali je rat u Ukrajini sve to poništio i gurnuo svet u još veći ponor", kazao je Dejmon.
Od svih hitnih slučajeva, najhitnija je "seizmička kriza gladi" za koju WFP kaže da već "zahvata svet" i da bi 48.9 miliona ljudi mogla odvesti na ivici gladi. To je višestruko više od gotovo 6.3 miliona ljudi za koje je potvrđeno da su do sada umrli od covida. Kako bi sprečile takvu katastrofu, svetske sile razmatraju kako da "oslobode" ukrajinske luke. Prema navodima stručnjaka, Putin pokušava da glad i siromaštvo iskoristi kao oružje rekavši da će ublažiti globalnu glad ukoliko zapadne sile ukinu sankcije Ruskoj Federaciji.